Шта год рекли о америчком председнику Трампу, он зна како да заокупи мисли аналитичара. Његова најновија спољнополитичка идеја, да повуче америчке трупе из Сирије, дошла је само неколико дана након што је именовао Џона Болотна за саветника за националну безбедност и Мајка Помпеа за министра спољних послова.
Обојица политичара до сада нису били познати као апологете политике суздржаности, напротив! Обојица се залажу за снажно заступање националних интереса, укључујући и војну силу. Колико је онда компатибилно њихово именовање са идејом да се из Сирије повуку амерички војници и војни саветници?
Но, нећете погрешити ако кажете да је Трампова идеја спонтана, и да иза тога не мора да уследи повлачење. А ако би се то догодило, то би додуше благо речено, значило признање да досадашња америчка политика према Сирији није много донела, али би то пре свега био корак у свеопшту геостратешку безначајност Америке у том региону. То би могло скупо да кошта Блиски исток и то другачије него што је то било 2003, када су САД, на конто очигледних лажи, умарширале у Ирак, чиме нису унесрећиле само Ирак.
Следи дискретна доминација Русије?
Сигурно да Сједињене Државе никада нису имале нарочито опуштен однос према режиму Асада, па су и оца и сина хтели да што пре виде свргнуте с власти. С једне стране, разлог је то што су оба председника Сирије блиска Ирану, највећем америчком противнику у региону, а с друге стране ту је и њихов непријатељски став према Израелу, америчком најважнијем савезнику на Блиском истоку.
Седам година су САД безуспешно радиле на свргавању диктатора Асада јуниора. Да ли је требало да наступе жешће? Да ли је требало да се потпуно држе по страни, што би онда морало да се деси у договору са другим релевантним актерима - Русијом, Ираном, Турском и Саудијском Арабијом. Не може се рећи. Јер, превише је путева којим је пубуна могла да крене - под другим околностима.
Али, једно се може рећи: повлачење САД у овом тренутку би одредило не само будућност Сирије, већ и читавог региона у наредним деценијама. Могла би да се очекује, по свему судећи дискретна доминација Русије - и вероватно много мање дискретнија превласт Ирана у великом делу Сирије, па преко Либана до граница с Израелом. "Шиитски полумесец" би постао сурова реалност.
Последица повлачења САД би био тријумф за Иран, који би регион могао да доведе на ивицу новог сукоба. То да САД у сиријском рату, поред успешне борбе против исламске државе нису много постигле, признање које може да се прочита између редова Трампове најаве о повлачењу из Сирије - то је тачно. Али, све говори у прилог томе да би повлачењем САД овај регион пао у још већи мрак.
Прочитајте ОВДЕ све о највећој завери против Русије икад.
Извор: Дојче Веле
