Роман Габријела Шеваљеа “Клошмерл” (1934) преведен је на тридесетак језика и одштампан у милионским тиражима. Огроман успех ове сатиричне новеле је узрокован специфичним хумором и сјајним карактерима које Шеваље изводи на сцену, узимајући за повод своје приче потентну, апсурдну ситуацију. Председник општине Божоле, је обзанио замисао која ће показати свету колико је прогресиван град Клошмерл. „Вођен својим амбицијама и општим добром становника града“, он је донео одлуку да се у њиховом месту изгради јавни писоар – од користи свима, посебно јавној хигијени и моралу и то на тргу у непосредној близини цркве. Ову одлуку ће, здушно и на сав глас, подржати „прогресивно грађанство Клошмерла”, жељно отварања ка свету, али ће се против ње редом постројити конзервативни део Клошмерлијанаца, решен да „сачува дух града и цркву као његово средиште, од богохулника и модерниста“. Сукоб две струје, Уринофобиста и Уринофилиста, претвориће се у мали, беспоштедни паланачки рат. Шеваље на свој начин наставља књижевну традицију Раблеа, Волтера и Молијера, а његов сатирични роман сматра се ремек-делом модерне литературе, једним од родоначелника театра апсурда.
Ово је трећа сарадња једног од најнаграђиванијих домаћих редитеља, Кокана Младеновића са БДП-ом.
Ауторску екипу чине драматурзи Маша Стокић и Димитрије Коканов, сценограф Марија Калабић, костимограф Драгица Лаушевић, композитор Ирена Поповић Драговић, кореограф Андреја Кулешевић, аутор видео радова биће Горан Балабан, а за говор је задужен др Дејан Средојевић.
Играју: Весна Чипчић, Милица Зарић, Паулина Манов, Слађана Влајовић, Милица Милша, Ања Алач, Марко Живић, Милорад Дамјановић, Јово Максић, Иван Томић, Бранко Јанковић, Александар Јовановић, Никола Малбаша и Боба Стојимировић.
Извор:Правда
