Правда

Пише: The Saker -1.март, Владимир Путин чини своје историјско обраћање руској Савезној скупштини. -4. март, Сергеј Скрипаљ, бивши британски шпијун, наводно је отрован у Великој Британији. -8. март, британски званичници оптужују Русију за коришћење нервног гаса у покушају убиства Сергеја Скрипаља. -12. март, Тереза Меј званично оптужује Русију за тровање и даје Русији 24-часовни ултиматум да се оправда; Руси игноришу тај ултиматум. Истог дана, амерички представник у УНСЦ прети да ће напасти Сирију чак и без одобрења УНСЦА-а. -13. март, шеф руског генералштаба Валериј Герасимов је упозорио да “у случају претње по живот наше војске, руске оружане оружане снаге ће предузети мере одмазде преко ракета и носача.“ Истог дана, шеф генералштаба руских оружнаних снага, заменик министра одбране, генерал војске Валериј Герасимов је имао телефонски разговор са генералом маринског корпуса Џозефом Данфордом, председником Заједничког генералштаба САД-а. -15. март, Велика Британија је блокирала изјаву Русије о нацрту Савета безбедности УН-а о случају тровања Скрипаља, тражећи “хитну и цивилизовану истрагу“ у случају Скрипаљ. САД, Велика Британија, Француска и Немачка су издале изјаву у корист Велике Британије окривљујући Русију. Министар одбране Велике Британије је рекао Русији да “зачепи и оде.“ -16. март, генерал-мајор Игор Конашенков је британског министра одбране назвао “неотесаном оштроконђом“ и “интелектуално импотентним.“ -17. март, руски генерали су упозорили да САД припремају хемијски напад под лажном заставом у Сирији. -18. март, Путин је убедљиво победио на председничким изборима. Истог дана, генерал Вотел, командант ЦЕНТЦОМ-а у сведочењу Комитету за оружане снаге изјављује да се разллике са Русијом морају решавати “путем политичких и дипломатских канала.“ На питање да ли би било тачно рећи да је “уз помоћ Русије и Ирана, Асад освојио грађански рат у Сирији?“ Генерал Вотел је одговорио: “Мислим да то није превише изражено. Мислим да су му они обезбедили средстава да добије превласт у овом тренутку.“ -19. март, Савет за спољне послове ЕУ издаје изјаву у потпуности подржавајући Велику Британију. -21. март, руско Министарство спољних послова позива све амбасадоре на брифинг о случају Скрипаљ. Језик који је користио представник на овом брифингу је можда најотворенији који су користили било који руски (или чак совјетски) званичници према Западу још од Другог светског рата. Француски, шведски и амерички представници на састанку су устали да изнесу своју “солидарност“ са Великом Британијом. -22. март, шеф Генералштаба руских оружаних снага, заменик министра одбране, генерал војске Валериј Герасимов, имао је још један телефонски разговор са генералом маринског корупуса Џозефом Данфордом, председником Заједничког генералштаба САД-а. Истог дана, генерал Герасимов је такође одржао још један телефонски разговор са командантом америчке Европске команде и врховним командантом НАТО савеза Кертисом Скапаротијем. Дакле, шта се стварно дешава овде? Сигурно нико не верује озбиљно да Британци заиста мисле да су Руси имали било какав мотив да покушају да убију Скрипаља, или да су имали мотив да то ураде на тако глуп начин? И какав је договор са Сиријом уопште? Да ли ће САД спровести свој напад под лажном заставом и бомбардовати? Мислим да у овом тренутку не би требало да се заглавимо у детаљима о свему овоме. Иза ових стабала се налази шума. Оно што је сада најважније је то да су најснажније фракције владајућих елита АнглоЦионистичке империје уложиле напоре да направе јединствену антируску коалицију. У том смислу, прилично је ефикасно то да су САД, Француска и Немачка 15. марта издале изјаву без да су се чак и потрудили да се консултују са својим такозваним “савезницима“ у НАТО-у или ЕУ. Одмах можете рећи “ко је шеф“ у тим кризним ситуацијама када остатак европског олоша једноставно није битан (јадни источни Европљани са својим заблудама о томе да их Запад цени или поштује!). Штавише, прилично је јасно да је у овом случају “Англо“ компонента АнглоЦионистичке империје много више укључена него Ционистичка, барем када се ради о предњој сцени (иза сцене неоконзервативци нападају Трампа због тога што је позвао Путина да му честита и понуди преговоре). Мислим да је низ кључних догађаја приморао САД и Велику Британију да покушају да ојачају остале западне нације како би “заштитили“ Империју: САД срамотно нису успели у својим покушајима да уплаше и приморају ДНРК на потчињеност. АнглоЦионисти су изгубили грађански рат у Сирији. Велика Британија и остатак НАТО-а постају војно ирелевантни. Украјина је пропала и гори, а напад украјинских нациста на Донбас је више вероватан. Политичке снаге у Европи, које су се супротставиле антируској политици, су у успону. Руси освајају многе земље ЕУ преко економских средстава укључујући Северни ток, док санкције оштећују ЕУ много више него Русију. Кампања против Путина је пропала и Русија је у потпуности уједињена у свом ставу против Империје. Шта све ово значи је врло једноставно: Империја треба да савије или удвостручи своје напоре, а савијање није оно што су елите спремне да размотре још увек. Стога користе алате које сматрају најефикаснијим: Напади под лажном заставом: ово је заиста западна традиција коју користе скоро све западне силе. Пошто је широј јавности испран мозак и већина њих не може ни да замисли да “либералне демократије које воле слободу“ могу користити методе које се обично приписују злим, крвожедним диктаторским режимима, напади под лажном заставом су идеалан начин да се јавно мњење доведе у право стање ума да одобре агресивне, непријатељске, па чак и насилне политике против претњи или препреки за хегемонију. Лака моћ: да ли сте приметили како на додели Оскара и фестивалу у Кану увек изаберу управо ону врсту “уметника“ које Империја политички промовише? Па, то је истина не само за Оскара или фестивал у Кану, већ и за скоро сав културни, друштвени и политички живот на Западу. То осебно важни за таковане оранизације “људских права“ и “мира“ које су једноставно политички пит булови, који могу бити нахушкани на било коју земљу којој је потребна субверзија и/или интервенција. Русија никада није развила такву врсту политичког алата. Вербална ескалација: ова тактика је изузетно сурова, али врло ефикасна. Почињете гласним објављивањем неистине. Чињеницом да сте је објавили на тако гласан и хиперболичан начин, постижете два непосредна резултата: то свим вашим пријатељима и савезницима шаље јасну поруку “или сте са нама или против нас,“ што не оставља никаквог простора за анализу, и онемогућава политичарима да одступе, чиме се ојачава њихова “решеност.“ Скупљање у гомилу: постоји сигурност у бројевима. Дакле, када се бавите потенцијално опасним непријатељем, попут Русије, ови мали момци се удружују како би изгледали веће, или барем тежим за издвајање. Такоже, када су сви одговорни, нико није одговоран. Стога је скупљање у гомилу такође политички погодно. На крају, оно је променило интер-реалациону динамику од једног пријатеља или савезника до оног који се типично налази међу саучесницима у злочину. Директне претње: Империја се много деценија извлачила са изношењем претњи, и ово је навика коју је тешко искоренити. Они који воле Ники Хејли или Хилари Клинтон вероватно искрено верују да су САД квази свемогуће или, супротно томе, да су можда престрављене због чврстих сумњи да то можда нису. Претње су такође лака, ако не и неефикасна, замена за дипломатију и преговоре, поготово када је ваш став објективно погрешан, а друга је страна једноставно много паметнија од вас. Велики проблем је у томе што ниједна од ових метода не делује против Русије или, да се исправимо, више не делује (у прошлости су деловале). Руско јавно мњење је у потпуности свесно свих ових метода (захваљујућим руским медијима који нису под контролом АнглоЦиониста). Истина је да далеко од жеље да нападне, умири или на било који други начин задовољи Запад, Русија нема апсолутно никакву потребу, нити интерес, за то. Никакав. Вековима су руске елите биле толико фокусиране на Запад да нико од њих није могао ни замислити мање западну Русију. То важи и данас, руске “елите“ и даље желе да живе као (веома богати) Британци или Немци, и још увек мрзе обичан руски народ и Владимира Путина. Али те руске елите су сада скрхане величином Путинове победе на председничким изборима. Природно, то би требало да доведе до још веће прогона руских “бизнисмена“ у Великој Британији, Француској или Израелу, али је проблем што сада Британци праве буку око њиховог кажњавања због тога што су Руси (чак и русофобични, прозападни “Руси“). Као резултат тога, ови “сироти“ прозападни либерали могу само д се жале на друштвенм медијима и неколико прозападних медија који су остали у Русији (не, не због репресије, већ због њихове политичке некоректности, које подржава између 2 и 5 одсто становништва). Али, остављајући по страни богату “елиту“ на тренутак, Русија као земља и као нација једноставно нема користи од Запада и онога што он представља. Они који фантазирају о томе да је Русија заинтересована за “Европу“, “бели идентитет“ или “западно хришћанство“ се само заваравају. Они се надају да ће се тренутно културно и духовно оживљавање у Русији некако прелити по њима и омогућити им да изађу са дна на ком се тренутно налазе. Неће. За већину Руса “Европа“ мирише на Наполеона, “бели идентитет“ на Хитлера а “западно хришћанство“ на стварање Украјине и “источних крсташа.“ Не, Русија нема интереса да се освети ни за шта од тога, она једноставно нема поштовања нити интересовања за оно што ови концепти представљају. (Пољска је вероватно последња земља у којој се све те ствари схватају озбиљно). Ипак, Руси су и даље вољни да преговарају о успостављању одрживог суживота између западне и руске цивилизацијске области. Али, ако су се АнглоЦионисти устремили на светску доминацију путем рата, онда је и Русија спремна на то. Не агресиван рат, наравно, нити против малих балтичких државица, Путин је то јасно рекао: “Ми не претимо никоме, нећемо напасти никога нити одузети било шта од било кога под претњом оружја. Ништа нам не треба. Управо суптроно.“ Али ако буде нападнута, Русија је спремна да се одбрани. Зашто је нуклеарно питање толико значајно? Зато што су Руси у потпуности свесни чињенице да АнглоЦионисти не могу освојити конвенционални рат против Русије. Стога је пресудно за Русе да убеде АнглоЦионисте да нису ни војно надмоћнији ни нерањиви. Али када се неки начин живљења успостави са Западом, Русија ће своје напоре фокусирати у другим правцима: неопходне унутрашње реформе и развој, рад са Кином на успостављању јединствене евроазијске зоне економске безбедности, мира и просперитета, рестаурација мира на Блиском истоку, развој руског Далеког истока и Севера – шта год. Русија има много посла који је потребно обавити, а ни један од њих не укључује Запад. И наравно, то је оно што је у потпуности неприхватљиво за Запад. Због тога су овомесечни историјски догађаји довели Русију и Запад на курс директног сукоба. Као што је већ речено, Империја сад може или да се савије или удвостручи своје напоре. Ако одлучи да се савије, рат ће бити спречен и коначно ће ући у значајне преговоре. Ако удвостручи своје напоре, што је нешто што неоконзервативци увек рате, онда то значи рат са Русијом. Ово је озбиљан и веома тежак избор (не, не за нормалне људе, већ за психопате који владају Западом). И не постоји много тога што би Русија могла или требала да уради у овом тренутку. Као и сваки пут када се деси озбиљна криза, уједињене елите које владају Западом ће се сада распасти у одвојене фракције, а свака од тих фракција ће наставити да промовише сопствене, уске интересе. Биће интензивна борба, углавном иза сцене, између оних који ће желети да удвоструче своје напоре или чак изазову рат против Русије и оних који ће бити престрављени том идејом (не нужно из дубоко моралних разлога, него само због основног и здравог инсинкта за самоочување). Што се тиче тога ко ће превладати, може се само претпостављати. Али чињеница да је Трамп заменио Мекмастера са ратнохушкачким психопатом као што је Џон Болтон, јасан је знак да су неоконзервативци на власти у САД. Подиже се нова терористичка тврђава у провинцији Дара, последња нада Америке и њених савезника! Више о томе читајте ОВДЕ. Извор: The Saker