Правда

Турске резерве злата процењују се на 564 тоне и вреде око 20 милијарди долара. Ова количина злата чини Анкару једанаестим највећим имаоцем злата, иза Холандије и испред Индије. Извештаји долазе у време када је турски председник Реџеп Таип Ердоган заузео тежак став према америчкој валути.

Ове недеље је критиковао зајмове у доларима и рекао да међународне кредите треба давати у злату уместо тога.

"Зашто су сви кредити у доларима? Хајде да користимо нову валуту. Предлажем да се кредити дају у злату", рекао је Ердоган током говора на Конгресу глобалног предузетништва у Истанбулу 16. априла.

"Са доларима, свет је увек под притиском девизног курса. Требало би да штедимо државе и нације од овог притиска девизног курса. Злато никада није било средство тлачења током историје", додао је он.

11. априла турска лира достигла је рекордно ниски ниво у односу на долар.

Турска је међу неколико земаља које повлаче злато из САД-а. Талас је започео 2012. године, када је Венецуела најавила да је повукла 160 тона злата, вредног око 9 милијарди долара. Немачка Бундесбанка затражила је да се врати 300 тона, а Холандија је такође повукла 122,5 тона злата.

"Централне банке су почеле са повлачењем злата већ пре неколико година, што значи пре него што смо имали Брегзит, Каталонију, Трампа, или растуће тензије између Политбироа у Бриселу и нацијама источне Европе", рекао је Клаудио Грас саветник у Племенитим металима из Швајцарске.

По њему, свет постаје мање централизован. "Ако пратимо овај тренд, требало би да буде очигледно да ће следећи корак бити још већи распад, на мање јединице од националних држава. Са таквом геополитичком фрагментацијом долази и децентрализација власти." Погледајте ОВДЕ повлачење терориста из Дамаска. Извор: vostok.rs