Уредбом Владе Србије о критеријумима за утврђивање површине пољопривредног и шумског земљишта у поступку враћања одузете имовине, која почиње да се примењује од 21. априла ове године, биће основан Фонд државног пољопривредног земљишта из којег ће се враћати њиве бившим власницима.

Ово ће олакшати и убрзати поступак реституције, а један од детаља уредбе је да ако у својој општини власници не могу да дођу до земље, добиће је у суседној.

- Враћање је предвиђено следећим редоследом. Прво, док има површина из катастарске општине где је одузето земљиште било, затим из било које суседне катастарске општине на подручју исте локалне самоуправе, потом с осталих катастарских општина на подручју локалне самоуправе и, на крају, из било које суседне општине - кажу из новосадске јединице Агенције за реституцију.

Ова агенција ће у наредних 15 дана да достави податке о површинама које се потражују у катастарским општинама у којима је након одузимања спроведена комасација, те ће бити утврђене катастарске парцеле у државној својини које ће бити довољне да се до краја спроведе поступак враћања имовине.

До сада је поднето око 10.000 захтева за враћање пољопривредног земљишта. Потраживало се око 100.000 хектара, око 25.000 је већ враћено, а 75.000 хектара још чека нове-старе власнике.

Оно што може да закомпликује процес је део одредбе који каже да се парцеле неће враћати ако је на њима изграђен неки објекат или више њих, који прелазе тржишну вредност парцеле и који су у функцији на дан ступања на снагу Закона о враћању одузете имовине и обештећења.

Уредба је вид компромиса између људи који траже одузету земљу и државе која земљиштем газдује

Миле Антић, координатор Мреже за реституцију у Србији, каже да се ту ради о системима за наводњавање, који ипак не би требало да буду разлог за невраћање земље јер је већина њих у државном власништву.

- Уредба је усвојена са шест година закашњења. Она је неки вид компромиса људи који траже одузету земљу и државе која газдује својим земљиштем. Чујемо да неки сада развлаче кинеске цеви како би доказали да имају систем за наводњавање на парцелама, само да земљиште не би било враћено, надам се да им те подвале неће успети - рекао је Антић.

Он додаје да су од Републичке дирекције за имовину тражили да им кажу ко су све власници система за наводњавање у нашој земљи, али добили су одговор да није пописан ниједан овакав систем, па не знају. Антић сматра да је уредба добра ако се буде са њом добро поступало јер увек има прилике за злоупотребу, као и са делом уредбе који сада даје одрешеније руке Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде да на дужи рок издаје земљиште.

Када је у питању реституција станова, зграда и пословних простора, до сада је у Србији укупно враћено 6129 објеката. Највише је враћено у београдској општини Стари град, 1.327, затим Врачар, 727 и у Новом Саду, 437.

Прочитајте ОВДЕ каква папрена цена нас очекује за два месеца.

Извор: Блиц