Заједничка декларација, која би требало да буде објављена током самита ЕУ и Западног Балкана у Софији, постала је проблем после интервенције званичног Мадрида. Иако, како је пренео Танјуг, из Софије и Брисела тврде да није било вета шпанског премијера Маријана Рахоја, одлука да потписници буду само представници земаља-чланица, а не и кандидата и потенцијалних кандидата, укључујући и самопроглашену државу Косово, значи да је шпанска власт успела у намери да „изолује Приштину“.

Да ли је Шпанија победила и без вета? Колико Србији значи овакав формат? Да ли овакав формат може да буде модел и за наредне међународне скупове?

Понашање Шпаније Душана Пророковића из Центра за стратешке алтернативе подсећа на шпанску серију, прецизније, он предвиђа да ће бити наставака оваквих политичких гестова и још оваквих епизода у наредним годинама.

„Најбитније за њих јесте да се косовски преседан не користи у случају Каталоније или евентуално Баскије и због тога они инсистирају на оваквим тумачењима. У међународним односима и поготову у међународном праву, ђаво је у детаљима. Често се политике граде на одређеним дефиницијама појмова или на тумачењима и отуда овакво затезање Шпаније“, тумачи Пророковић. 

Шпанија неће пропустити ниједну прилику кад се буде разговарало о Косову да издвоји своје мишљење, истиче он, а то издвајање мишљења ће подсећати на усвајање стратегије ЕУ о Западном Балкану, где они нису дозволили да се Косово спомиње као држава.

„Негде ће подсећати на понашање као у случају Софије, где ће се наћи компромис да тај документ потпише 28 држава-чланица, али не и ових шест, такозваних, партнера са Балкана. Тако да ћемо ми то гледати, рекао бих, из месеца у месец, из године у годину, јер, понављам, Шпанија неће дозволити да се косовски преседан растумачи тако да Каталонци могу да га злоупотребе у био којем тренутку. Тако да се ово наставља. Рекао бих, гледајући из позиције Мадрида, да је ово тек почетак и да ћемо гледати још много, много оваквих епизода у будућности“, подвлачи Пророковић.

Србији такво поступање Шпаније шири маневарски простор, сматра тај аналитичар и демантује све, много пута поновљене, тезе у српској јавности да је Београд пред зидом, да је сад у ситуацији узми или остави, или Косово или Европска унија.

„ЕУ, уколико жели Србију у свом саставу, мораће да тражи некаква компромисна решења, управо да се косовски преседан не би даље злоупотребљавао на териториј ЕУ, чак и у случају њених чланица. Тако да нам то даје могућности за даља креативна тумачења и предузимање одређених иницијатива за наше предлоге“, сугерише Пророковић.

Није проблем у Србији, напомиње Пророковић, већ је проблем што је прекршено међународно право.

„ЕУ мора да се суочи са тиме. А за Србију ово отвара нека врата која су до сад била затворена и то дипломатском иницијативом и политичком креативношћу у наредном периоду треба искористити“, јасан је Пророковић.

Србија је раније учествовала на скуповима у формату „Балканске шесторке“, тако што се правила да то не примећује и наглашавајући да статус Косова није решен, подсећа тај аналитичар, а тумачење Европске комисије, Савета ЕУ, као и кључних држава попут Немачке и Француске, било је сасвим другачије.

„Од усвајања стратегије ЕУ за Западни Балкан, односно практично први пут у последњих 10 година да се показује да је тај процес реверзибилан, да не може овако да се настави даље. ЕУ сад мора просто да размисли шта ће и како даље са Косовом, јер Косово као држава, и поред тога што су га признале све те европске земље, не може у овом формату даље да наступа“, закључује Пророковић.

Прочитајте ОВДЕ који је то савет Путин дао Вучићу а тиче се Косова.

Извор: rs.sputniknews.com