О томе су у емисији „На нишану Лазанског“ говорили Слободан Рељић, социолог и некадашњи уредник недељника НИН, и Милан Мишић, дугогодишњи дописник „Политике“ из Јапана и САД.
Доналд Трамп је већ једном изјавио да ће поништити нуклеарни споразум са Ираном, па се предомислио, каже Мишић, а 15. маја опет долази дан када ће амерички председник дати потврду о томе придржава ли се Исламска Република споразума који је јула 2015. потписала са шест великих сила.
„Питање је, дакле, да ли ће тај споразум опстати или неће. У овом моменту, само су САД и донекле Израел против тога да се он продужи. Све европске земље су јединствене у том фронту и томе ће, између осталог бити посвећена и посета француског председника Емануела Макрона Вашингтону“, објашњава Мишић.
Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је да је боље и несавршен споразум него никакав споразум, а ако можда није савршен, споразум је свеобухватан, вели Мишић. Нуклеарни споразум са Ираном је, према Мишићевим речима, најобимнији међународни споразум — броји 159 страница.
„Америка је доста уложила у њега; никада се није десило да један амерички државни секретар седамнаест дана узастопно преговара, као што је то чинио Џон Кери у Женеви; да се исто толико пута сусретне са иранским министром иностраних послова… Очигледно се води и нека тајна и полутајна дипломатија, с обзиром на чињеницу да је шеф иранске дипломатије ових дана у Њујорку, номинално због учешћа на једној конференцији УН, али свакако ће та прилика бити искоришћена и за сусрете са америчким колегама“, каже Мишић.
С обзиром на то да је процес номинације новог америчког државног секретара још у току, стварни шеф америчке дипломатије је амбасадорка САД при УН Ники Хејли, додаје Мишић.
Главни резултат споразума, према Мишићевим речима, јесте то што је Иран драстично смањио производњу уранијума и одрекао се производње уранијума који може да буде употребљен за нуклеарно оружје.
Око Трампа се тренутно налази, како Мишић каже, тврда екипа, која је за то да Америка раскине споразум. Једини који притиска кочницу је шеф Пентагона Џејмс „Бесни пас“ Матис.
Француски председник Емануел Макрон као да покушава да преузме водећу војну улогу у тренутку када Велика Британија излази из Уније. Говори о себи и Трампу као о двојици најнепредвидљивијих и најхрабријих политичара. Све то долази упркос томе што се није усагласио са немачком канцеларком Ангелом Меркел о унутрашњим реформама ЕУ.
То, према Рељићевим речима, има логике, с обзиром на унутрашње проблеме Немачке, на дуготрајно формирање власти и раст странака алтернативне опозиције. Са друге стране, на Француску је мањи притисак оних чланица ЕУ које се противе разним потезима немачке канцеларке.
Међутим, Рељић Макронову политику оцењује као много буке ни око чега. Све што се сада догађа, а посебно бомбардовање Сирије, према Рељићевом мишљењу има везе са Ираном. Помиње догађаје у Ираку, када је тадашњи амерички секретар за одбрану Доналд Рамсфелд говорио: „Када кажем Ирак, имајте стално на уму Иран“. „Дакле, Иран није само тај споразум, то је, у ствари, само део проблема са којима се Американци сусрећу када је Иран у питању. Иран је тако нарасла земља и сада постаје проблем њихове контроле читавог тог простора. Мислим да ће врло тешко моћи да избегну да се не направи нека врста атака на Иран“, каже Рељић.
Макрон нема велике шансе да успостави лидерску позицију у Европи, предвиђа Рељић, и вероватно ће се, како каже, сломити на некој кривини.
Русија је прешла Рубикон, њене елите више не верују да је партнерство са Западом могуће. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: rs.sputniknews.com
