Правда

У саопштењу на сајту тог министарства наведено је да "најсвежијом пропагандом на подручју Будве, пре свега, шаљу се поруке које немају било какво утемељење у историјској фактографији". Даље се наводи да "оно што је несумњиво је да се кроз покушај фалсификовања историје покушава испровоцирати грађански концепт Црне Горе". Сви историјски извори недвосмислено указују како је "ослобођење Будве", заправо, представљало чин повлачења аустроугарске војске са црногорског приморја, у чему није учествовала армија ниједне друге државе, наведено је у саопштењу. "Истине ради, фактографија говори како се, при повлачењу аустроугарске војске, једини контакт југословенских трупа са њима на подручју Црне Горе догодио у борбама око Подгорице, 17. и 18. октобра ("Уједињење Црне Горе и Србије 1918", Димитрије Вујовић, Подгорица, 1962), саопштило је министарство. Како је наведено, спрске трупе су, што недвосмислено говоре сви историјски подаци, ушле у Будву тек по повлачењу аустроугарских, па о том чину није могуће говорити као о ослобођењу у било којој форми. "Апсолутно је недостојно и неумесно вршити ревизију догађаја који су део црногорског културног и историјског бића, па било то и путем билборда", навело је министарство, које је најавило да ће покренути процедуре у циљу утврђнивања одговорности ако локални органи не предузму ништа. "Фалсификовање историјских чињеница је друштвено неодговоран и неприхватљив поступак", закључује министарство културе Црне Горе. Како наводе црногорски медији, општина Будва је у граду и уз Јадранску магистралу поставиле билборде поводом 100 година од велике победе у Првом светском рату. На једном плакату налази се фотографија српске краљевске војске у наступању, а ближе доњем левом углу, великим масним словима пише: "1918 сто година поноса и славе 2018". На дну плаката, у три реда, исписано је: "На успомену доласка храбре и победоносне Српске војске која после јуначких победа ослободи Будву на Митровдан 8. новембра 1918. Постави општина Будва". Тај ресор, али и читава Влада Црне Горе остали и слепи и глуви на подизање споменика Исуфу Камеру, једном од вођа „Вулнетара“ који је погинуо у борби код села Крушево (између Мурина и Андријевице). „Вулнетари“ су били добровољачка милиција састављена од Албанаца с Космета и суседних територија, коју је основала италијанска окупацијска војска након инвазије на Краљевину Југославију 1941. године. Они су служили као помоћне снаге у борби против православног становништва тог краја. Исуф Камер (Фото: ИН4С) Такође, Влада Црне Горе је са посебном усхићењем поздравила подизање споменика авијатичарима из Другог светског рата који су теписима бомби засипали Подгорицу, док је, с друге стране, потпуно запуштен споменик жртава тог бомбардовања. Споменик савезничким крвницима у Толошкој шуми (Фото: ИН4С) Влада Црне Горе није имала ни трунку дилеме да ли да аминује подизање војничког гробља за погинуле немачке војнике и то у Ваздухопловне војне базе „Голубовци“. Гробље је, парадоксално, смештено у оквиру аеродрома војске која се у Другом светском рату борила против њих. Шта су Шпанци спремили Шиптарима, сазнајте ОВДЕ. Извор: Танјуг/ИН4С