Бјелогрлић објашњава да су две ствари биле кључне да уради серију "Сенке над Балканом".  

"Радећи на филму и серију 'Монтевидео, Бог те видео', открио сам тај свет 30-их година, схватио колико је то интензиван и битан период. Можда период кад је успостављено све што ми данас живимо, период кад су успостављени темељи модерног света. А на Балкану је једна млада држава пуна политичких утицаја и искушења", каже он.

С друге стране, Бјелогрлић каже да је истраживајући тај период нашао да је између Солуна и Београда била највећа раскрсница путева дроге, а да је Интерпол назвао Балкан Колумбијом.

"Задатак поп културе је да заинтересује људе за одређене историјске догађаје и личности кроз своју фикцију", објашњава Бјелогрлић и додао да је за серију "Сенке над Балканом" била потребна и доза храбрости.

У другој сезони серија биће смештана у 1934 годину када је убијен краљ Александар Карађорђевић и имаће јачу политичку позадину, открива Бјелогрлић.

Одговарајући на питање о ризику због преласка са телевизије са националном фреквенцијом на амбициозни кабловски канал, ТОП канал.

"Жао ми је што друга сезона серије не иде на РТС-у. Али и поред моје везаности за РТС, моји највећи пројекти су урађени за њих, 'Сенке' су једва дошле на репертоар РТС-а. Имао сам утисак да, мени из непознатих разлог, РТС ту серију никад није прихватио као своју", каже Бјелогрлић.

Додаје да је понуда РТС-а била најлошија и изречена у смислу "узми или остави", иако су знали да тог тренутка постоји значајно боља понуда.

"Осим једне особе, која се зове Ивана Миковић, нисам имао утисак да је тамо икоме стало да та серија остане на РТС-у. Просто, ако хоћете овако да кажем - 'Сенке' су се десиле РТС-у, реалност РТС-а је серија 'Немањићи'", оценио је Бјелогрлић.

Сад је много лакше снимити филм и серију

Бјелогрлић истиче да је у Србији је увек било тешко снимити филм и серију, посебно ако се ради о амбициознијем пројекту.

"То је реалност, не само Србије већ свих малих, сиромашних земаља. Можда ћу звучати као нека будала, али ја сам оптимиста и мислим да је сада много лакше из много разлога", сматра он.

Наводи да је технологија напредовала и да је садржај постао најбитнији, као и да постоји много већа потражња.

"Ми имамо традицију доброг филма. Морам да будем поштен до краја, последње три-четири године и политика Министарства културе и Владе Србије је вро афирмативна према филму. Имамо највећи буџет за филм у новијој историји", рекао је он.

Бјелогрлић истиче да су данас шунд, кич и простаклук део наше свакодневице.

Тито један од ретких који је знао моћ кинематографије

Бјелогрлић сматра да је Југославија била земља малих разлика међу народима и оцењује да има много више ствари које их спајају него раздвајају.

"Те ситне разлике, које су политичарима послужиле да растуре Југославију, су уметницима увек биле инспирација за стваралаштво", каже он.

Бјелогрлић каже да од смрти Јосипа Броза Тита нико није схватао колико је кинематографија важна.

"Он је био један од ретких владара који је врло добро знао моћ кинематографије, моћ филма и телевизијских серија. Са његовим одласком ови нови политичари нису то разумели на најбољи начин", каже Бјелогрлић. Како педофили вребају децу по друштвеним мрежама и како заштити децу сазнајте ОВДЕ. Извор: Н1