Правда

Древним обредом призива Светог духа данас ће у манастиру Пећка патријаршија почети редовно заседање Светог архијерејског сабора Српске православне цркве. Највише црквено тело већ сутра сели се у Београд, где ће почети радни део седнице.

Стање на Косову и Метохији у светлу унутрашњег дијалога о будућности покрајине, нацрт новог црквеног устава, као и стање у епархијама СПЦ, најважније су теме о којима ће бити речи на предстојећем Сабору.

- Уставно питање највероватније неће добити свој епилог. Воља патријарха, као и већег броја епископа је да се финална расправа о овом питању остави за неку од следећих седница - наводи саговорник. Он, међутим, не искључује да ће чланови "црквене скупштине" разматрати пристигле примедбе на нацрт овог акта.

Највише спорења, без сумње, изазваће одредбе о промени процедуре избора патријарха, уздизању појединих епархија у виши ранг и титулисању њихових владика. Незванични план црквеног врха јесте да саслуша мишљење свих чланова Сабора, после чега ће радна верзија бити враћена на дораду Комисији за уставну ревизију на чијем је челу митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Дневни ред седнице, како наводе у Патријаршији, за сада није познат. Он се утврђује на почетку седнице, а сваки члан сабора има право да предложи тему за коју сматра да је вредна расправе и одлучивања. Несумњиво је, међутим, да ће патријарх и владике разматрати ситуацију у јужној покрајини и да ће још једном потврдити своју опредељеност за очување Космета у оквиру Србије. Није искључено ни да се у оквиру подношења редовних годишњих извештаја о раду отвори и питање одговорности појединих епископа у чијим епархијама су забележени проблеми или злоупотребе.

- Сабор ће се сигурно бавити и проблемима у Македонији, где се канонски непризната Македонска црква ставила под патронат Бугарске православне цркве. То је крупан преступ у примени канона Православне цркве и завређује пажњу нашег Сабора - наводе у Патријаршији.

Церемонија у Пећи

Почетак редовног пролећног заседања Сабора СПЦ у Пећкој патријаршији симболизује снажну везу Српске цркве са својим древним средиштем на Космету. У црквеној пракси од пре неколико година усталио се обичај да седнице церемонијално почињу у царској лаври надомак Пећи. Поједини архијереји, попут митрополита Амфилохија, предлагали су да Пећка патријаршија постане једино место одржавања саборских скупова. Ова идеја, међутим, одбачена је због недостатка техничких услова.

Храм Светог Саве Владике СПЦ усвојиће и извештај о радовима на Спомен-храму Светог Саве на Врачару, као и план будућих послова на овој светињи. Очекује се да епископи окупљени на Сабору донесу и оквирни план активности за 2019. годину, када ће бити свечано обележено осам векова аутокефалности српске цркве. ПогледајтеОВДЕ шта је рекао познати публициста Владимири Димитријевић ко стоји иза напада на СПЦ и због чега. Извор: Новости