Он додаје да је несрећа што политичари са једне и друге стране више виде и говоре о болним тачкама неслагања, него о позитивним стварима које су повезивале два народа.

 

Хрватски историчар у интервјуу за "Вечерње новости" предвиђа да ће се о темама које данас "толико подижу температуру" на овим просторима разговарати још најмање наредних 30-ак година, каже да се противи предлогу о формирању међународне комисије за Јасеновац и сматра да је Хрватска сама крива што је аустријска крајња десница оптужује због става према антифашизму и кокетирања са усташтвом.

 

Према његовим речима, однос Срба и Хрвата био је у историји различит, али каже да ако имате историографије и политике које непрестано наглашавају најлошије сегменте или сукобе, наравно да градите и такву будућност.

 

- Онда је циљ да се ти односи не поправљају. Ако бисмо имали политике које ће назначавати позитивне елементе, а њих и те како има, свима би нам било боље - рекао је Јаковина.

Он, међутим, оцењује да таква жеља не постоји ни код политичких елита, а великим делом ни код обичних грађана.

 

- Пуно је једноставније свакој националистичкој власти да влада ако само наглашава негативно, критикује друге, вечно призива неправде. Људи не желе сложене приче, већ једноставне формуле, по којима смо ми увек жртве, а други увек агресори, и то постаје сјајна прича - рекао је Јаковина.

 

Напомиње и да је против заједничког предлога хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић и председника Хрватског хелсиншког одбора Ивана Звонимира Чичка да се формира међународна комисија за Јасеновац.

 

- Нема комисијског одређивања прошлости. Рекао бих да је предлог Грабар Китаровић и Ивана Звонимира Чичка онолико озбиљан колико су биле позитивне реакције на њега. На тај начин се не усаглашава историја - поручио је он.

 

Како је додао, да би се дошло до истине о Јасеновцу потребно је научним методама прићи најближе, те наводи да сматра да су две земље отприлике и дошле до тога.

 

- Више не говоримо о 700.000 жртава, јер је тај податак исти као онај о 130 жртава. Што се тиче људи који су то истраживали озбиљно немате такву накарадну ситуацију, већ уравнотежену, али стравичну бројку. Тако се то ради, не комисијама - рекао је он.

 

На питање како би уопште, толико година после рата могла да се оформи комисија и шта би она радила, Јаковина каже да то није реално.

- О чему би требало расправјати - да неки говоре о 700.000 жртава, неки о 84.000, па се онда "нађемо" на 200.000? То није пут, већ је бесмислен, а за научнике увредљив предлог - рекао је Јаковина.

 

Упитан да ли је корак напред Повереништво за суочавање са прошлости, које предлаже да се "За дом спремни" забрани, али дозволи на ХОС-овој застави, Јаковина оцењује да је Повереништво потврдило постојеће стање и да то није никакав пут.

 

- Купљено је заправо време председнику хрватске владе Андреју Пленковићу, који није донео политичку одлуку. Тако да то није одлука о поздраву "За дом спремни", већ одлука о Хрватској 2018. године. Дакле, питање да ли Хрватска 2018. године жели да буде везана за усташтво - рекао је Јаковина.

 

Упитан какав је његов утисак када је реч о односу Хрватске према НДХ, Јаковина каже да је његов утисак да је Хрватска себи, што се тиче односа у Другом светском рату и антифашизму, 28 година "пуцала себи у колено".

 

"Сада се нашла у ситуацији, која је последица деловања хрватских десних политичких елита, али и они који су томе секундирали. Хрватска интерпретација прошлости је исмевана у Словенији, Аустрији и Србији и постаје политички терет. То се догодило не зато што су други нас нападали, него зато што су Хрвати сами довели до ове ситуације", рекао је он.

Наводи и да ће се тема око "Олује" дуго "затварати", те предвиђа да се, на начин како се приступа нашој историји из деведесетих, може закључити да ћемо још најмање 30 година водити сличан тип разговора.

 

На питање да ли су захтеви за извињење, који се стално чују с обе стране, пут да Хрватска и Србија превладају прошлост, Јаковина каже да се "видело да ништа није довољно, да ниједно извињење није схваћено као искрено".

 

- Очигледно постоји жеља да се остане на тачки у којој српско друштво жели да се забораве деведесете, а хрватско не жели да изађе из деведесетих. Ако се у том кругу вртите не може ни наука помоћи. Ако увек постоји потреба да се осуди, извини, огради, не може се изаћи из тог круга. Поготову не у слабашно изграђеним и не до краја демократским друштвим као што су наша - рекао је Јаковина.

 

Не верује ни да има наде да се у будућности нешто покрене.

 

- А најгоре би било када би се очекивало од струке, истографије да се направи искорак. Струка је у горем стању него што је била, а никада није била особито јака - рекао је Јаковина.

 

Прочитајте

 

Извор: Танјуг