Трговинска размена између централне Србије и Косова током 2017. године износила 464,2 милиона евра, што је 12,9 одсто више него 2016, говори да наша роба има купце. Тако, средовечни Албанац из Приштине, који није желео да се представи, објашњава:

 

- Наравно да купујемо српске производе јер ми на Косову готово и да немамо производњу осим, рецимо, појединих прехрамбених производа, сокова, средстава за хигијену. Зато се све остало увози, како из централне Србије тако и из земаља у региону.

 

Саговорник тврди да производе српских компанија купује већина Албанаца јер су, каже, квалитетнији од оних који се произведу на Косову, али да то многи неће да признају јер “куд би непријатељима правили пазар”. Млађа девојка, која тврди да не говори српски, каже нам да за разлику од прехрамбених производа и средстава за хигијену, гардероба која се може наћи у ексклузивнијим радњама на Косову стиже углавном из иностранства. Она јефтинија, како објашњава, може да се купи у “сумњивим радњама”, а стиже, како је чула, бродовима из Кине. И њен момак потврђује да, када је храна у питању, купује српске производе и да позив опозиционих албанских партија на бојкот робе из Србије - није наишао на велики одзив.

 

- Једноставно, људи за своје паре купују оно што им одговара, без обзира на то из које је земље - каже овај Албанац.

 

- Чак и они који су својевремено превртали камионе са српском робом на путу од Мердара ка Приштини купују производе из Србије.

 

Да привреда и економија брже проналазе пут сарадње од политике, показао је и недавно одржани сајам у Приштини на којем се међу 180 компанија из читавог региона, представило и више од седамдесет компанија из различитих делова Србије.

Занимљиво је да на Косову, осим једне продавнице у Клини, у албанским срединама не ради ниједна кинеска радња. Због конкуренције и узурпације тржишта, Албанци су разним врстама притисака протерали Кинезе са Косова, приморавајући их да затворе радње које су биле отворене у Приштини и другим већим градовима.

 

Потенцијалним партнерима са тржишта Косова и Метохије али и региона, своје производе представиле су и фирме различитих делатности, попут прехрамбене, металске, машинске и електро, дрвопрерађивачке, фармацеутске, текстилне индустрије... али и из сектора услуга, почев од трговине, ИТ, па до телекомуникација.

 

А да су српски производи веома присутни на косовском тржишту, најбоље се може видети у радњама, пре свега великим тржним центрима, где и даље доминирају артикли из централне Србије. У великим маркетима могу се пронаћи млеко и млечни производи, прехрамбени и сухомеснати артикли, козметичка и средства за хигијену, и то по ценама нижим него у другим градовима у Србији. С друге стране, према подацима ПКС, фирме са Косова бележе знатно мањи извоз ка централној Србији, премда је од прошле године забележен раст.

 

- Осим близине тржишта, што је посебно важно за мање компаније, на велико интересовање српских привредника за овај сајам утицала су позитивна искуства из протеклих година - рекао је Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије, уз напомену да су већ договорени многобројни нови послови. 

 

Прочитајте

 

Извор: Новости