Иако је самит у Софији постављен као коначна потврда обновљеног фокуса ЕУ на Западни Балкан, неслагања око статуса Косова унутар ЕУ могла би да доведу у питање успех целокупног састанка, али и нове стратегије проширења ЕУ.
Према последњим информацијма, у намери да не присуствују састанку на којем ће бити присутни и представници Косова, Шпанији су се придружиле и Румунија и Кипар.
- Ово је важно питање. Неко прича о проширењу на земље које нису признате. То је забрињавајуће - поручио је премијер Шпаније Маријано Рахој.
Из бугарског председавања наглашавају да мајски самит у Софији неће бити самит посвећен проширењу, већ европској перспективи, развоју и сарадњи са регионом.
Мадрид, међутим, иде корак даље и условљава своје присуство непомињањем Косова као учесника самита, већ само именовањем и скрајнутим присуством представника Приштине.
У нацрту декларације која би требало да буде усвојена на самиту у Софији, а у коју је Танјуг имао увид, тренутно се не помиње нити једна држава Западног Балкана, већ се "потврђује недвосмислена подршка европској перспективи Западног Балкана, а партнери са Западног Балкана се обавезују да следе европски пут као свој стратешки избор.
И поред овако неутралног речника и даље се поставља питање да ли ће премијер Шпаније, Маријано Рахој, желети да стави свој потпис на заједнички документ који би требало да потпишу и остали ученици, међу којима је и премијер Косова Рамуш Харадинај, који је потврдио своје присуство на самиту у Софији.
Самит у Софији је место које ће спојити ЕУ лидере са лидерима Западног Балкана како би се показала опредељеност за заједнички рад и ангажовање, каже портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчић.
Коцијанчић наводи да су лидери ЕУ на самиту 22. марта већ изашли са заједничким саопштењем које поздравља одржавање Самита ЕУ-Западни Балкан, где се очекује да ће фокус бити на поновном потврђивању европске перспективе региона, покретању конкретних и видљивих иницијатива за побољшање инфраструктурног повезивања и међуљудских односа у региону и са ЕУ као и рад на бољем ангажовању на заједничким изазовима као што су сигурност и миграција.
Према увиду Танјуга у радни нацрт "софијске декларације", поред тога што се не наводе конкретно имена држава Западног Балкана, текст ће се фокусирати управо на начела сарадње у циљу остваривања конкретних иницијатива у области повезивања унутар региона, али и региона и ЕУ у области транспорта, енергетике, дигиталне економије, као и остваривања бољих међуљудских контаката и заједничке сарадње у решавању питања миграција и тероризма.
И док из бугарског председавања понављају да је рад на организацији самита још у току и да ће се поштовати принцип статусне неутралности Косова, у дипломатским изворима у Бриселу већ се спекулише о могућности да у случају бојкота земља чланица које нису признале Косово, самит у Софији неће донети очекивану и неопходну једниствену подршку новом ангажману ЕУ на Западном Балкану.
Напомиње се, међутим, да се на овакву врсту великог самита ЕУ и Западног Балкана чека још од самита у Солуну који је одржан 2003. године и који се види као камен темељац евроинтеграционог процеса Западног Балкана.
Лажну државу Косово потресе најдубља политичка криза од једностраног проглашења независности, а према подацима обавештајних служби, нетрпељивост актуелних политичких вођа Рамуша Харадинаја и Хашима Тачија могла би наредних дана да прерасте у крвави обрачун! Више о томе сазнајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
