Правда

Председнички кандидат ДПС Мило Ђукановић наћи ће се у великом проблему уколико буде другог круга на изборима 15. априла, због чега ће урадити све да избегне тај сценарио. „Наравно да у другом кругу може доћи до обједињавања свих опозиционих субјеката. Математика је неумољива и она нас води закључку да би побједу могао однети опозициони кандидат. Међутим, та проста математика не мора да има своје пуно значење, али постоји могућност“, казао је политички аналитичар Сергеј Секуловић. У сваком случају, навео је он, ДПС-у је суштински потребна победа у првом кругу председничких избора као демонстрација снаге и моћи, односно да покажу колико су моћни и супериорни у односу на конкуренте. „Победа у првом кругу јесте нешто што је закуцавање изборних резултата из 2016. године и даје континуитет њиховој политици. С друге стране, даје им и ветар у леђа за локалне изборе, где они, реално, имају проблем у Подгорици. Зато би им победа у првом кругу омогућила да се та психолошка предност опозиције, која је исказана и реалним бројкама, превазиђе“, сматра Секуловић. Свакако, додао је он, да постоји одређени страх у ДПС, јер су на председничке изборе изашли са најбољим кандидатом којег су имали, тако да би други круг био психолошки пораз. „Њима је примарни циљ победа у првом кругу и све раде да до тога дође, али, ипак, постоји одређена доза страха да се такав сценарио не оствари“, истакао је Секуловић. Према његовим речима, ако су репер парламентарни избори, Ђукановић би могао да рачуна на минимум око 160.000 гласова његове странке до неких 180 – 190.000 ако узмемо у обзир и гласове странака које су га подржале. „То би био неки његов максимум“, казао је Секуловић. Како је казао, излазност од 72-73 одсто би била снажан индикатор да ћемо имати други круг и добро би омела кандидата ДПС-а у науму да победи у првом кругу. „У сваком случају, опозиција је конкурентнија и може да се нада победи у другом кругу. Свакако да то зависи од много фактора јер други круг подразумева и нова правила, али зашто да не – победа би могла да буде ту“, навео је Секуловић, додајући да је, по његовом мишљењу, највећи фаворит од опозиционих кандидата за улазак у други круг – Младен Бојанић. Председнички избори расписани за 15. април биће седми од увођења вишестраначког система у Црној Гори, односно трећи од стицања независности. Сви досадашњи предсједници Црне Горе – Момир Булатовић, Мило Ђукановић и Филип Вујановић били су из редова ДПС-а, а избори 15. априла показаће да ли је зрело вријеме за промјену те „традиције”. Председник Црне Горе бира се на општим изборима, напосредно и тајним гласањем, на пет година. За председника Црне Горе биће изабран кандидат који је добио више од половине важећих гласова бирача који су гласали. Ако ниједан кандидат не добије тај број гласова, одржава се други круг избора за 14 дана. Како је предвиђено законом, у другом изборном кругу учествоваће два кандидата који су добили највећи број гласова. За црногорског председника, у другом кругу, биће изабран кандидат који је добио већи број гласова изашлих бирача. Први председнички избори одржани су 1990. године, када је у другом кругу убедљиво победио Момир Булатовић, кандидат Савеза комуниста Црне Горе, са 76 одсто подршке. Његов противкандидат Љубиша Станковић (СРСЈ) освојио је 21, 3 одсто. Те 1990. поред њих, у првом кругу учествовао је и Новак Килибарда, представник Народне странке. На наредним изборима, одржаним након три године, Момир Булатовић, тада већ као представник ДПС-а, поново је у другом кругу изабран за председника Црне Горе. Главни противкандидат био му је Бранко Костић. По многима, пресудни избори за Црну Гору су они одржани 1997. године, након раскола у јединственом ДПС-у. У првом кругу највише гласова добио је Момир Булатовић, да би се ситуација у другом кругу, одржаном 19. октобра, променила у корист Мила Ђукановића. По многима, Ђукановићева победа је била више него спорна. Наредни председнички избори одржани су 2002. године, а били су посебни по три изборна круга у којима се бирао председник државе. У прва два круга 11 кандидата је одмерило “снаге”, али због опозиционог бојкота није било потребне апсолутне већине. У трећем кругу, у којем није била потребна апсолутна већина, одржаном маја 2003. године, победио је Филип Вујановић са 64 одсто подршке, док је кандидат Либералног савеза – Миодраг Живковић имао дупло мање гласова – 31,4 одсто. Пет година касније – 6. априла 2008. године председник Црне Горе је изабран у једном кругу. Вујановић је био убедљив са скоро 52 одсто. Следио га је Андрија Мандић из Нове српске демократије са 19, 55 одсто, Небојша Медојевић (ПзП) са 16,64, док је Срђан Милић из СНП-а добио 11,92 одсто. Председнички избори од 7. априла 2013. године остаће упамћени по два победника. Према резултатима изборне комисије, Вујановић је потврдио место председника са 51,21 одсто, док је Миодраг Лекић, заједнички кандидат Демократског фронта, СНП-а и Позитивне Црне Горе, добио 48,79 процената подршке. Његове присталице и сарадници никада нису признали тај резултат тврдећи да је Лекић добио већинску подршку грађана Црне Горе. Лидер Социјалистичке народне партије Владимир Јоковић убеђен је да ће доћи до другог круга и да ће већинска Црна Гора одбацити Ђукановића. Он сматра да други круг председничких избора доноси пораз кандидата ДПС-а. „Дефинитивно би Ђукановић изгубио у другом кругу, јер би многи апстиненти, и они који сумњају да до другог круга може доћи, били охрабрени да изађу и гласају за кандидата већинске опозиције, Младена Бојанића, који ће сигурно ући у други круг“, оценио је Јоковић. Он додаје да је ДПС предлагао више кандидата, али када су схватили да би сваки од њих био поражен од кандидата опозиције, изашли су са њиховим најјачим адутом – лидером странке. „Ђукановић потенцира први круг јер се плаши, односно, како би мотивисао своје бираче да изађу у том кругу, знајући да ће се опозициони бирачи обединити у другом кругу и да га чека пораз“, сматра први човек СНП-а. Да ли ће доћи до интеграције Србије и Српске, сазнајте ОВДЕ. Извор: Слобода