Његова светост патријарх Иринеј упутио је васкршње поруке српском народу. У традиционалном обраћању верницима, поглавар СПЦ представио је лично гледиште о кључним државним и црквеним питањима: од Косова и Метохије, преко односа великих сила према нама, до предлога новог устројства СПЦ. Преносимо његове најважније ставове:

О Косову и Метохији и светињама

Косово и Метохија је наша велика рана. Мислим да не грешим када кажем да је данашње страдање хришћанских Срба и православља највеће у историји Косова и Метохије. Једна од великих трагедија је што је народ прогнан из наше јужне покрајине. Зато се чини да је савремени егзодус највећи у историји. Нажалост, у овом случају показало се и да многе државе Запада, које смо сматрали искреним пријатељима, то нису биле, или то данас нису. То је наше велико разочарање, али и отрежњење од заблуда у које смо веровали. Ја не могу да замислим Србију без Косова и Метохије, без Дечана, Пећке патријаршије, Грачанице, Богородице Љевишке и других светиња. Косово је заливено крвљу оних који су га бранили од многих непријатеља. Они су оставили своје кости на овој светој земљи, како једнога дана она не би била ван Србије. Надамо се да то нећемо доживети. Драго ми је што се врх наше државе озбиљно и храбро бори с проблемима Косова и Метохије. Чињеница је да се и ситуација у свету полако мења. Нема још великих корака, али одређени ставови се мењају на корист нашег народа. Какве ће плодове то донети, остаје да се види. Не сумњам у велики напор који чини наша држава да одоли великом искушењу и промени мишљење и став према Косову и Метохији. Верујем да ће њихов напор донети плода, као што се надам и да ће многе државе које су се у једном тренутку показале као наши непријатељи правилно сагледати ситуацију и заузети другачији став. 

О унутрашњем дијалогу

Наш став о питању Косова и Метохије јасан је као сунце. Наша црква тамо је почела своју историју. Пећка патријаршија је била, јесте и остаће резиденција црквених поглавара. Колико се Црква нада у помоћ исправне политике света у коме живимо, још и више се нада у светитеље са КиМ. Тамо су тело Светог краља Стефана Дечанског, тела архиепископа и патријараха, многих светих мученика који су се жртвовали за Косово и Метохију. И верујемо зато колико свету, толико и у Божију помоћ и помоћ небеске Србије која неће дозволити да Космет оде у руке нехришћана. Њихова прича да им је стало до наших светиња је само прича. Историја зна шта су многи некрштени чинили на Косову и Метохији - рушили цркве, протеривали народ, спаљивали куће, узурпирали имања, предавали цркве огњу... Да не говоримо да се исто поновило и у нашем времену. То све сведочи да уколико би КиМ отишло у туђе руке, ту више не би било места ни опстанка српском народу. То није прича, томе сведочи историја, а посебно новија прошлост. Зато ће Црква увек стајати у одбрану Косова и Метохија, тамошњих светиња и народа, истина малобројног, који је тамо остао. Њима ћемо помоћи да опстану, али морамо и да мотивишемо све који су силом прилика отишли, да се врате својим коренима, гробљима и кућама. То ће бити напоран труд, али верујем да неће остати без плода. 

О Русији и ЕУ

И данас смо, као и у прошлости, изузетно блиски руском народу, руској цркви и историји. Те везе датирају још од Светог Саве, који је монаштво примио у руском манастиру. Од тада до данас Русе осећамо као свој народ, са којим нас сједињују исто словенско порекло, једна вера, једна црква и готово једна историја. Много пута су Руси у најкритичнијим тренуцима наше историје стајали иза нас. Истина, било је адекватних односа и са српске стране. Нама нису страни ни европски народи. Ми смо у Европи, одувек смо били њен део. Дали смо свој део култури европских народа, а и користили се њеним свеукупним плодовима, чиме смо и те како поносни. Ми желимо заједницу са европским народом, коме никада нисмо учинили зло. Истина је и да смо доживели тешку неправду да нас немилосрдно кажњавају они које смо сматрали нашим пријатељима. Морамо зато бити обазриви када се оријентишемо коме ћемо бити ближи а коме даљи. Желимо да будемо део Европе, али не под условима које нам они нуде. Који би то домаћин или државник дао велики део своје отаџбине за улазак у неки савез? То је ван памети. Надам се да ће врх наше државе пронаћи модус вивенди да изгради односе са тим народима, али мора да зна да је Србима Русија била пријатељ у свакој невољи и искушењу. Наше невоље су и данас веома велике и на нама је да прихватимо руку која је за нас увек испружена. Богу хвала, Русија данас није на коленима. Она је мирољубива земља. Надамо се да ће имати разумевања за наше потребе и да ће нам, уколико то буде потребно, поново прискочити у помоћ. 

О предлогу Устава СПЦ

Устав СПЦ регулише живот, а живот, уз канонске, моралне и правне принципе, исписује Устав СПЦ. Црква је зато позвана да то регулише кроз свој највиши закон. Лично сматрам да је и наш важећи устав добар. На њему су радили познати канонисти, правници, као и други познаваоци уставне материје. Постоје, међутим, и ствари које време доноси и односи. Неке ствари морали смо да мењамо после Другог светског рата. Ове промене биле су махом материјалне природе, што је тада било оправдано. Касније се појавило мишљење о сврсисходности ширих промена највишег акта. На томе се радило последњих пет-шест година, да бисмо данас дошли до предлога. Реч је, дакле, само о предлогу, који још увек није устав. Послат је на читање епископима, који ће доставити своје мишљење. Ствар је Светог архијерејског сабора да прихвати или одбаци примедбе еписикопа. Моје лично мишљење је да Сабор неће моћи ове године да усвоји нови устав. Биће сигурно приговора владика о могућим променама, тако да ће на дневни ред највероватније доћи следеће године. Како је Ратко Младић прокоментарисао књигу о себи, сазнајте ОВДЕ. Извор: Вечерње новости