Правда

Међу њима је и више од 378.000 људи који не живе у Мађарској већ су углавном Мађари из суседних земаља са двојним држављанством. Житељи за гласање добијају два листића - један са именом кандидата њиховог округа и један са страначком листом, објашњава АП. Премијер Мађарске Виктор Орбан је гласао, поручивши да се гласа о "будућности Мађарске", преноси АП. Наводи се да је Орбан са супругом гласао на бирачком месту у школи која се налази у близини њихове куће и том приликом казао новинарима да ће "поштовати одлуку" мађарских гласача. Према свим прогнозама, Орбан ће успети да осигура трећи узастопни мандат, а четврти од 1998. године. Према најновијим анкетама, Орбанова странка Фидес и њен мали коалициони партнер Хришћанске демократе, освојиће већину од укупно 199 места у парламенту Мађарске, али не може се прогнозирати тачно колико због сложеног изборног система. Фидес је и на изборима 2010. као и 2014. освојио двотрећинску већину након чега је усвојен нови устав којим је Орбану омогућена велика концентрација власти, пише АП. Од 199 места у парламенту, 106 припада представницима округа, а 93 се додељује на основу броја гласова које су добиле појединачне странке. Грађани који имају право гласа а не живе у Мађарској гласају само за страначку листу. После 2010. године Фидес је значајно изменио изборни систем смањивши број посланика са 386 на 199 и елиминисао други круг избора што је нанело штету мањим странкама које су могле да формирају коалиције након првог круга. Орбан и Фидес фокусирали су се овог пута на једну поруку - потребу да се зауставе миграције и одбрани Мађарска од спољних утицаја као што су милијардер Џорџ Сорос, УН, невладине организације и Европска комисија, пише Економист. Социјалисти, највећа левичарска странка, своју подршку пружили су кандидату за премијера Гергелију Карачоњу који предводи малу либералну и зелену странку Дијалог. Прогнозе су да ће Демократска коалиција некадашњег премијера Ференца Ђурчања и националистичка партија Јобик Габора Воне бити једине опозиционе групе које ће прећи цензус од пет одсто и ући у парламент. Економист пак предвиђа да ће националистичка партија Јобик, која се окренула ка центру, заузети друго место на изборима. Као најбољу наду неком "очајном опозиционом челнику", магазин наводи могућност да Фидес не освоји апсолутну већину гласова, што би омогућило либералима и левичарима да формирају мањинску владу, уз прећутну подршку Јобика. Таква ситуација је, ипак, мало вероватна, оцењује британски магазин. Орбанова десничарска популистичка партија Фидес далеко је испред својих противника, показују анкете, док се, истиче магазин, подељена опозиција препуцава око тога чији би кандидати требало да се повуку у локалним изборним јединицама, како би се ујединили иза једног кандидата по округу који је против Фидеса. Критичари га, подсећа магазин, оптужују да предводи "централизацију политичке и економске моћи, која се ни са чим не може упоредити од пада комунизма". Опозициони политичари тврде да се фондови које Мађарска добија од ЕУ често преусмеравају према блиским пријатељима Орбана, међу којима је и његов зет и градоначелник његовог родног села, чиме се "негује нова класа олигарха". У великом броју новинарских извештаја, којима се мађарска власт зестоко супротстављала, тврди се да постоји корупција на виском нивоу у круговима владе, указује Економист. Наводи и да је Сорос, сада највећи непријатељ Орбана, оптужио мађарског премијера да води "мафијашку државу". Према речима Виктора Сигетварија из партије Заједно, Орбан је на "неслободном возу и не може да га заустави". Он сматра да ће још једна победа Фидеса значити "још напада на грађанске слободе, правосуђе, опозицију и цивилне организације". Ипак, указује Економист, за велики број гласача не делује да је ишта од тога важно. Орбан и његова партије Фидес фокусирали су се на једну поруку - потребу да се зауставе миграције и одбрани Мађарска од "аутсајдера" као што су Сорос, УН, невладине организације и Европска комисија. Мађарска влада оптужује Сороша и његове савезнике да планирају да "поплаве Мађарску муслиманским мигрантима". За бираче је од још већег значаја снажна економија, оцењује магазин. Како објашњава, у Мађарској и даље има много сиромашних, посебно међу Ромима, али средњој класи иде добро. Цене стамбених некретнина у Будимпешти расту, делимично захваљујући доласку страних инвеститора, БДП је порастао за четири одсто у 2017. години, незапосленост је пала са 11,6 одсто у 2010. на 3,8 одсто, а просечна бруто плата на месечном нивоу повећана је за 13 одсто до новембра прошле године, на 1.040 евра, наглашава Економист. За многе Мађаре, закључује Економист, то је довољан разлог да гласају за Фидес. Како је нападнута америчка база у Сирији, погледајте ОВДЕ. Извор: Танјуг