Подржали сте камапању „Устани за Косово“ која се залаже за расписивање референдума на тему правно обавезујућег споразума са Приштином. Кампања „Устани за Србију“ а посебно део око предлога да се распише референдум изазвала је бројне негативне реакције. Оптужују вас да желите референдум на тему територијалне целовитости Србије, да ли је тако?Многе примедбе су биле и очекиване и разумљиве у условима у којима Александар Вучић, као и многи пре њега, злоупотребљава политичку моћ. Људи су оправдано забринути да све може да буде искоришћено против интереса Србије. Већ десет година, практично од кад је Косово прогласило нелегалну независност, гледамо како се државни ресурси Србије, уместо у интересу Србије и српског народа, користе против Србије и српског народа, а највише на питању Косова и Метохије.
Међутим, замолио бих све који исказују замерке на нашу кампању и иницијативу за референдумом, нека те замерке исказују и оштрије, али само нека буду прецизни. Примедба коју помињете, а на коју сте налетели у изјавама оних који нас нападају, да ми желимо расписивање референдума о територијалном интегритету, напросто није тачна. Ми не постављамо питање територијалне целовитости и суверенитета Србије, него тражимо да се распише референдум о најављеним потезима Александра Вучића као носиоца власти. Наравно, када је реч не само о референдуму, него о сваком потезу који се тиче Косова и Метохије, увек постоје само два могућа исхода: један је да се Србија помири са губитком и одрекне Космета, а други је да се Србија не помири и да настави да се бори. Вучићева политика неминовно иде ка одрицању од Косова, а свако ко се бори против такве политике ризикује да, уколико не успе, буде препознат или оптуживан од других да је допринео Вучићевом успеху. Знајући то, ми ипак захтевамо референдумско изјашњавање о Вучићевој политици. Ту долазимо до строго правне оправданости или утемељености нашег захтева.
У Уставу је јасно казано да је Косово и Метохија неотуђиви део Србије. Исто тако, Устав каже да су пред законом сви једнаки и да Устав обавезује све грађане Србије а поготово носиоце извршне власти. То значи да ако Александар Вучић има право да преговара о том правно обавезујућем споразуму, да га најављује, да га прижељкује, да учествује у његовом састављању, онда ми као народ не само да имамо право, него имамо и обавезу да се о томе изјаснимо. Уколико ми немамо право да се о томе изјаснимо, уколико Народна скупштина каже да наше питање није по Уставу, то ће бити одлично, јер то значи да ни Вучић нема право да учествује у преговорима или састављању једног таквог документа. Понављам, Устав мора да буде једнак за све. Како за мене и вас, тако и за Вучића. Ми желимо да спречимо оно што је најављено. Уколико људи на референдуму кажу да не желе правно-обавезујући споразум, биће потпуно јасно да то што Вучић ради нема никакву подршку грађана. И наша иницијатива неће на томе стати. Морамо да спречимо "грчки сценарио", где је Ципрас на референдуму добио `не`, а онда поступао као да је одговор био `да`. Ако воља народа буде исказана, она мора бити и спроведена. Воља народа не сме бити погажена.
Још једном, ми се не изјашњавамо о територијалном интегритету, иако је територијални интегритет неминовно у игри и то невезано од нашег референдума. Територијална целовитост је у игри од оног тренутка када су власти Србије почеле да је угрожавају уместо да је бране, а тела попут Народне скупштине и Уставног суда одбила да врше своју дужност и спречавају велеиздају. Али, ако би примедба на референдум коју сте изнели у питању била оправдана, онда ви и ја сада такође кршимо Устав причајући о могућности одвајања Косова и Метохије. То међутим није тако, и грађани морају да имају право да се изјасне о нечему што Вучић спроводи кршећи Устав. Ако Народна Скупштина дозволи референдум са питањем како сте га ви формулисали и дође до изјашњавања грађана, да ли сте оптимиста око исхода?
Не да сам оптимиста, него сам и потпуно уверен да режим не може да га покраде, јер то не смемо да му допустимо. Напротив, радићемо све што можемо, па и више од тога, да не дозволимо некакву крађу од стране режима, која је могућа само уколико бисмо ми ћутали. Свака и један злоупотреба режима у досадашњим изборним циклусима, и овог и ранијих режима, била је могућа искључиво због тога што су неке, њима супротстављене политичке странке, вољно или невољно жмуриле на све то. Ми наравно нећемо пристати на то. Сигуран сам да је расположење народа такво да референдум о КиМ не би могао да буде покраден. Према свим живим истраживањеима, однос оних који су за то да се Србија никако не одриче Косова и Метохије наспрам оних који су равнодушни или чак сматрају Косово и Метохију неким теретом, креће се од најмање три према један у нашу корист, па до чак и пет према један. Такав однос снага је немогуће покрасти.
Други очигледан показатељ је то што је сваке године, од потписивања Бриселског споразума наовамо, Вучићев режим по неколико пута био изазиван од стране Срба са Косова и Метохије да распише референдум. Такви захтеви су увек били упућивани лично Вучићу, преко средстава јавног информисања, а неколико пута и из саме Скупштине, тако да није могао да их не примети, а ниједан једини пут их није уважио. Човек који ужива да организује изборе, који оволико резултатски побеђује на тим изборима, ни један једини пут није се одважио да распише гласање по овом питању које је за њега горуће. Он сам би највише волео да је могао да организује референдум, да га покраде, намести и како год га добије, а онда да с таквим уверењем иде и спрооводи оно што је договорио са својим "западним партнерима", како их он зове. Не, он то није урадио, нити ће урадити. Према најновијим сазнањима која имам, а за која сам прилично уверен да су поуздана, незванична најава Вучића да ће и он расписати референдум о Уставу неће се испунити јер је он одустао од тога. Он нема више толико гласачко упориште колико је имао пре годину дана, када је вероватно доживео врхунац на председничким изборима са два милииона гласача. Мислим да је постављање Ане Брнабић за премијера њему у доброј мери поткресало крила. Он је и даље убедљиво најјача политичка фигура, међутим, уз све оне преваре на београдским изборима и медијску надмоћ, једва је накупио 45 одсто гласова. Победу је остварио тиме што је расуо 22 посто гласова својим "пратећим" листама.
Сва та техниика је неупотребљива на референдуму јер нема страначких листа. Има само два одговора: да и не. Уз све те преваре, које нису применљиве на референдум, он је добио 45 посто гласова на београдскиим изборима. Нисам оптимиста ни да ће он неке следеће изборе добијати, а што се тиче референдума, он никада није стајао добро. Не само Вучић, већ свако ко би се залагао за одрицање од Косова, а поготово сада. Одакле толика самоувереност да не може да покраде гласање, када иза иницијативе за референдум стоји за сада једна мала група људи, новинара, интелектуалаца и других? За сада иза вас не стоји никаква инфраструктура, на који начин мислите да исконтролишете Вучића?
Понављам, није иста логика изборног и референдумског гласања... То је све јасно, али питање је могућности контроле?
Питање контроле је на месту, ми смо за сада само једна група људи која ће можда расти, а можда и не, и која ће можда бити утицајнија него сада, али она никада неће моћи да се мери са значајем, утицајем, моћима и полугама власти које има режим. То је неспорно. Међутим, цела наша инициајтива постаје драматично значајнија, снажнија, утицајнија и немогућа за игнорисати ако се ми појавимо у Скупштини са 100.000 потписа. То онда није више само наша иницијатива, 100.000 потписа грађана скупљених и то у тако кратком законском року од седам дана, то је нешто сасвим друго. Толики број људи који тако изразе своју вољу у тако кратком временском размаку, у стању је да ту вољу после и брани ако буде угрожена и погажена. Цео режим функционише на вољи само две и по собе, а то су Александар и Андреј Вучић плус сви њихови сарадници заједно, који се укупно питају као пола човека. Они, као слон у стакларској радњи, успевају да праве велику штету, али не могу да контролишу све што се дешава у Србији. Ту постоје многи процепи које треба искористи. 
Хипотетички, скупили сте потисе, Скупштина је дозволила референдумско питање, организовали сте контролоре али немате медије, а преко режимских медија и представници самог режима већ шаљу дефетистичке поруке грађанима по питању Косова. Свакодневно се шаљу поруке да је Косово изгубљено или да је боље да буде изгубљено јер ће нас Шиптари наталитетом прегазити, па до тога да Косово и није толико важно. Како се са тим изборити? То је тако само због тога што по нашим медијима изостају дуели и сучељавања. То изостаје поготово по питању Косова. Када сте последњи пут видели да је неко из власти суочио ставове са неким неистомишљеником? Не знам да је ико из режима у блиској прошлости излазио на сучељавање по питању Косова и Метохије. Е, то не могу да избегавају ако је расписан референдум. Они могу да буду присутнији у медијима од нас и да злоупотребљавају медије тамо где закон не прописује равноправност, међутим, сучељавања ставова су најјаче оружје, људима таква сучељавања снажно остају у сећању. А они ће неминовно у сваком сучељавању пролазити као боси по трњу, јер напросто немају аргумената. Они бране неодбрањиво. Више неће моћи да беже од сучељавања и биће суочени са нечим са чиме годинама нису били.
Подсетићу само да Вучић прошле године није изашао ни на један дуел, али је у последњим сатима председничке кампање, пред саму изборну тишину, довео у студио оца и мајку да га хвале. Са таквим човеком, свако од нас потписника у пола дана и у пола ноћи би био спреман да изађе на ТВ дуел и да га разбије. Убеђен сам да и када би вас у пола ноћи неко пробудио у Реснику, и рекао вам „уми се, имаш за 15 минута ТВ дуел са Вучићем по питању Косова“, да бисте га разбили. Он напросто брани неодбрањиво. Да ли је могуће да они у тој референдумској кампањи заузму пасивну позицију и препусте ту кампању која би била за потписивање правно обавезујућег споразума либерално-демократским снагама? Шта ако не будете имали противника са ким бисте укрстили копља?
Не би то био први глуп потез који би повукли, они су расадник глупости и будалаштина које им пролазе некажењено првенствено зато што људи нису превише заинтересовани за нека питања. У сваком случају, само нек изволе да нашој иницијативи супротставе не чак ни њих, које бисмо ми разбили, него неке који су и они сами већ разбили. Нека глуме пасивност слободно, али не могу да побегну од чињенице да ми на референдумско изјашњавање стављамо Вучићеву политику. Ако Вучић сам изабере да ту његову политику заступају Горан "Реглер" Весић, Чедомир Јовановић или Ненад Чанак, само нек изволи. То ће бити вероватно још глупље него да пошаље Марка Ђурића или да сам лично дође у дуел. Само нек изволи, то су људи који не могу да добију ни један посто подршке. Вучић макар преварно има неку значајну подршку у гласачком телу, а ови ни толико. Ако Вучић њих изабере као своје витезе и заступнике у овом дуелу, хвала му. Пре ваше иницијативе имали смо две кампање на тему Косова, обе и даље трају: једна је Апел за Косово за коју се и даље електронски скупљају потиси иако је ДСС у кампањи за градске изборе предао прикупљене потисе Вучићу, а друга Народна резолуција. Најжешћи напад на вас уследио је, не од Вучића, већ управо од иницијатора Народне резолуције. Како гледате на те две кампање?
Не видим шта је толико спорно ако дође до неких размимоилажења у мишљењу, па и препуцавања. Нико овде није од шећера. Ако нисмо способни да међусобно укрстимо копља и аргументе, како ћемо се носити са Вучићем?! Или, како ћемо се једног дана сучити са НАТО који нам је крајњи противник, који и даље окупира нашу јужну покрајину? Како ћемо једнога дана да станемо на нишан шиптарским зликовцима, кољачима и терористима на КиМ, ако нисмо у стању да се међусобно одмеримо? Не видим ништа лоше у томе, кроз борбу се долази и до бољих решења и до бољих појединаца који ће да носе та решења. Нико од потписника Апела није нападао нас нити било кога другог. Иако сам потписник Апела, згрожен сам тиме што је он искоришћен у изборној кампањи, али већину људи који су потписали тај Апел чине часни и одговорни родољуби који су спремни да се придруже и неким будућим иницијативама или покретима који ће се борити за очување Косова и Метохије.
Ништа лоше не може да се деси ако већи број људи потпише и Апел и Народну резолуцију. Не видим коме би сметало и да их седам милиона људи потпише. Нажалост, то не би сметало ни Вучићу, јер ни једно ни друго нема ни правно ни политичко дејство. Зато је потребно нешто друго. Са те стране, ми нисмо ниукаквом сукобу ни са Апелом ни са Народном резолуцијом. Ми смо изашли са својим ставом. Један број људи је, због сумњи које сте и ви поменули, помислио да смо ми у неком сукобу са ранијим иницијативама па је оштро иступпио против нас. За неке поуздано знам да су злонамерно иступили против нас, реч је о два или три појединца који нас оптужују да смо ми то урадили да бисмо наудили њима. То су лако доказиве неистине. Ми окупљени иза ове иницијативе ни са ким не изазивамо сукобе. То што ми мислимо да нешто неће бити корисно у мери у којој је то потребно, то не значи да ми имамо нешто против тога. Неки од потписника нашег предлога су потписали и друга два документа, значи и Апел, и Народну резолуцију и нашу иницијативу. Нема ту ништа спорно. Ово је само нешто за шта смо ми уверени, из разлога које сам набрајао раније, да може да буде правно-обавезујуће решење против Вучићеве најављене издаје.
Режим може да се потпуно оглуши о Апел, а да тиме није прекршио ни један једини закон. Режим може да се оглуши о Народну резолуцију, а да тиме није прекршио ни један могући закон. Режим не може да се оглуши о наш референдум а да притом не прекрши законе и Устав. То је огромна разлика. Наравно да самим тим, пошто је делотворнији против режима, овај наш потез је утолико, како ви кажете, ризичнији. Није ништа ризично ако ви нешто само потисујете на интернету и то је то. Немам ништа ни против таквих облика борбе, али то за собом не носи никакве ризике, не само по потписнике, већ и по Вучића или било кога другог ко ће након Вучића преузети власт. Једино што може да спречи издају Космета је законски обавезујућа иницијатива, а наш Устав и закони остављају довољно простора да народ преузме ствари у своје руке. Најгоре је не предузимати ништа због страха од могућих ризика. Опрез је неопходан, али не сме да прерасте у страх и да паралише. То онда није ризик, него сигуран пут у пропаст, јер Србија није на удару протока времена или неке природне непогоде, него на удару спољних непријатеља који су много пута доказали своју крволочност, и на удару режима који је много пута доказао да је спреман да служи спољним непријатељима.
Дакле, ми нисмо у сукобу са другим иницијативама и надам се да ће највећи број људи који су потписали и једно и друго, а добронамерни су према Србији, да ће, ако успемо да распишемо референдум, гласати за очување Косова и Метохије. Шта ћете ви радити тог дана ако знате да се одржава референдум? Да ли ћете бојкотовати, или ћете изаћи и гласати за оно што мислите да чува суверенитет Србије? То је прво питање. Друго је, ако се испостави да је ваш глас покраден и злоупотребљен, да ли ћете ћутати и себи у браду гунђати исто онако као кад је ваш глас био покраден на неким председничким, парламентарним или локалним изборима, или ћете овог пута ипак бити решени да свој глас браните и неким оштријим средствима? Вучић је у ствари патриота, он је руски човек, ради све време за Путина, тражи само погодан тренутак да се окрене Русији и неће издати Косово... Ево само што није... Ово често чујем од поједиих људи који подржавају Вучића. Шта кажете на то?
То се не чује само од појединих његових гласача већ се чује редовно од режимских гласноговорника, поготово незваничних. Ту мислим на „новинарске величине“ попут Миломира Марића или Мирослава Лазанског, који намерно шире такав утисак, а некад и дословце тако говоре. То је, дубоко сам уверен, један од темеља на којима почива оволика Вучићева поуларност, а која је мања него што се види по изборним резултатима, јер он плива у мору расутих гласова и апстинената. Срби оправдано препознају Русију као једино престало знамење више правде. Не мислим нужно само на божанску правду него и на земаљску. Поготово Срби знају на шта је личио свет 90-их, када није било уравнотежености, а какав је данас, када се сили и неправи која се налази са друге стране Атлантика супротставља нешто што је јака, стабилна и све јача Русија. У то име Срби ће пре на себе да дигну руку него да се одрекну Русије. Вучић то добро зна и игра на карту укорењене русофилије, и користи добронамерност руског руководства да би ширио фаму да је руски човек који само што није. То првенствено шире његови гласноговнорници и Информер као његово страначко гласало.
Руси имају благонаклон став према сваком српском руководству. Имали су такав став према обе владе Војислава Коштунице, имали су исти, врло благонаклон став, за време председниковања Бориса Тадића а имају га и данас. То што Вучић мисли да са њим почиње историја – не почиње. Руси су и због тога величанствени, јер никада не наступају са политиком "ако ниси са нама онда си против нас". Тако људе регрутују фашисти са друге стране Атлантика. Руси никада неће наступати против руководства Србије, они би исто радили да смо ви и ја на челу Србије, исто тако би се понашали да су, далеко било, Ненад Чанак и Чедомир Јовановић на челу Србије. То је тако све док се режим Србије не би окренуо против њих, и Александар Вучић то немилице користи. Нека ми само неко објасни у чему се огледа наводна русофилија Вучићевог режима, када знамо да је 2014. на први миг из Брисела Вучић јавно у обраћању нацији, пред свима нама, уважио "ед мемоар" којим је практично сузбио извоз на упражњено руско тржиште! То би био један фантастичан гест добре воље према Русији, да је одбио "ед мемоар", а нама би то била спасоносна мера за привреду. Али он је урадио супротно.
Да ли је могуће да проруски буде режим у Београду, који снабдева режим у Подгорици живим телима за даље одржавање циркуске представе "државни удар у Црној Гори који су наводно Руси хтели да изведу а који су наводно службе Црне Горе успеле да спрече"? Режим у Београду помаже отворено антируски режим у Црној Гори. Нека ми неко објасни како је проруски режим у Београду који помаже ту срамотну лаж црногорског антируског режима. Руси то толеришу Вучићу као што су и Тадићу опраштали којешта, али волео бих да ми неко да само један доказ наводне русофилије режима у Србији. Наведите ми један потез, један чин, једну необориву чињеницу која показује русофилију садашњег режима према Русији. Србија није увела санкције Русији?
Србија је нажалост урадила све што је од ње званично захтевано, а ту поново мислим на "ед мемоар". Када и ако притисци да уведемо санкције Русији постану званични, искрено се бојим да ће овај режим и тада урадити оно што ради све време: осрамотити Србију и повући погубан потез.
А да ли постоји могућност да Вучић одбије да призна КиМ или му да место у УН? Теоретски постоји могућност да у овом тренутку Ангела Меркел позове телефоном и запроси вас, претпостављам да постоји теоретска могућност да Трамп позове мене у Америку и замоли ме да им решавам проблеме, али то су теоретске могућности. Док се то не догоди, или макар се не појаве бар озбиљни наговештаји да неко то хоће да уради, не могу да сматрам то озбиљним предвиђањима. Једино режимски спекуланти најављују такву могућност. Немамо ни један озбиљан наговештај да би Вучић тако нешто урадио, напротив, сви наговештаји говоре супротно. Он попушта ли попушта, прави кобне уступке по питању КиМ, он се ничим не приближава Русији иако на сва уста говори о томе.
Водите емисију „Спин.њет“ на интернет продукцији „HelmCast“ која се бави раскринкавањем медијских манипулација. Шта су највећи спинови који се сервирају нашој јавности кроз медије? Тешко је направити такву листу јер је количина спинова застрашујућа. Јавност је свакодневно бомбардована спиновима са све стране. Први су спинови који су овде присутни од 5. октобра, а то је да ми морамо да уђемо у ЕУ, да ћемо да умремо од глади и пропаднемо ако не схватимо "поруке пада Берлинског зида". При том о порукама пада Берлинског зида најчешће нам придикују они који ништа не схватају о догађајима који се дешавају широм света у протеклих пет година, а који су потпуно супротни од онога што је означавао пад Берлинског зида. Америка и њени савезници су данас упадљиво немоћнији него што су били 1989. године, али ти генијалци то не схватају. То је једна врста пропаганде која вечито Србију оптужује за све што се догодило 90-их и вечито Србију плаши повратком у 90-те, новим бомбама, санкцијама и бедом.
Сада имамо и нову врсту спиновања које је млађе и траје неких шест година, али је агресивније од овог првог, а то је спиновање од стране Вучићевог режима. Оно је и опасније јер је код дела јавности изазвало одређену шизофренију да више не зна шта да мисли, а код другог дела збуњеност и обамрлост. Оно што је најстрашније је да се та два спиновања често сусрећу и слажу. Разлог је што Александар Вучић нема идеологију, његова идеологија је апсолутна власт и у то име он непрестано спинује и није му проблем да лаже било шта, само да би сачувао себе на власти. Зато и он заговара да морамо у ЕУ, да ћемо поцркати ако не уђемо, нити ћемо моћи децу да рађамо, као да нико ван ЕУ не рађа децу итд. Оно што разликује његов спин од оног другог је што он шири и свој култ личности, и то култ њега као руског човека који само што се не окрене.
Иако је првенствена кривица на онима који врше власт, не сме бити заборављена ни одговорност оних који у оквиру свог посла врше спиновање, а ту мислим на новинаре, водитеље, наводне колумнисте или аналитичаре који учествују у ширењу једне или истовремено обе лажи, на људе који до изнемоглости понављају небулозе о пропасти ако не направимо договор са тзв. Косовом. Да ли је Кипар пропао? Није! Да ли је Русија пропала зато што има око себе пет замрзнутих сукоба? Није! Да ли је пропала Сирија због тога што, када су 2015. године били пред потпуним сломом, није пристала на предају него је позвала Русију у помоћ, а што ми никада нисмо урадили? Наравно да није! Напротив, успела је да се одбрани и опоравља се све више! Једини који су пропадали или су остали на дну некакве историјске лествице, или грабе ка ђубршту историје, јесу народи, земље и режими који су наивно или лаковерно попуштали пред уценама са којима смо и ми суочени. Нису Срби први народ који је суочен са таквим захтевима и уценама. Погледајте само на шта личи Украјина. Украјина је можда најближи пример земље која је пристајала на те уцене. Ту је и Бугарска, која је изгубила скоро четвртину становништа од кад је ушла у ЕУ, Румунија је у хаосу, тамо се човек у парламенту бацио са балкона зато што не може да отплаћује дугове. То су ствари које се у нашој јавности прећуткују и крију, или се никада не тумаче. Није ни да се све прећуткује, већина вести нађе пут до публике, али се само вести и догађаји који могу да иду у прилог евроатлантистима или вучићевцима касније тумаче, обрађују и препричавају. Када се деси да камерман румунске телевизије скочи у смрт са балкона парламента да би доказао положај румунског народа, о томе се у Србији не прави емисија.
На који начин се информаисати и да ли постоји истина? Свако од нас је способан да препозна ко говори истину, а ко лаже. Ако неког ухватите једном у лажи, будите већ обазривији. Ако га ухватите и други и трећи пут, сами знате шта вам је чинити и да ли ћете му и даље веровати. Неко може да буде забаван и као лажов, међутим, ако сте неког три пута ухватили у лажи онда више немате разлога да му верујете.
Данас је тешко продрети до истине јер је она прикривена, закрчена, преко ње су набацане лажи, глупости и преваре. Треба много упорности, али ко хоће увек може да дође до истине. Она је некад на мање читаним порталима или мање гледаним телевизијама, мање читаним новинама или радио станицама, где може да се дође до врло занимљивих тумачења одређених професора и аналитичара. Постоје делатници у нашем јавном простору који су неокрњене репутације. То би у иделном друштву требало да буде предуслов да добијете прилику да се обратите јавности. Појединци се темама од националног и друштвеног интереса баве на најодговорнији начин. До тих мишљења, ствавова и закључака је могуће доћи, али нажалост људи често немају времена у овом робовласничком капитализму у коме живимо. А какве спинове врше западни медији, погледајте ОВДЕ. Извор: Правда
