Сретко Калинић, звани Звер, озлоглашени члан „земунског клана“, неславно је завршио мисију инструктора у Јединици за специјалне операције чији је командант био Милорад Улемек Легија. Како сазнајемо, Калинић је после месец дана боравка међу „црвеним береткама“ добио жестоке батине од једног полазника, који га умало није убио, па је постиђен и посрамљен одмах напустио јединицу!

Калинић је, пре него што је постао најпознатији убица са ових простора, једно време био на платном списку ЈСО задужен за обуку због ратног искуства у Крајини и Босни.

Инцидент се догодио 1994. године у кампу ове јединице на Тари.

- Калинића су од почетка сви мрзели јер се брутално иживљавао над младићима од којих је већина тек дошла на обуку. Малтретирао их је без икаквог повода. Због оваквог „дрила“ многи момци су одустали - прича извор Курира.

Како наводи, Калинић се окомио на једног момка из околине Братунца.

- На Среткову несрећу, ову групу полазника чинили су момци из Републике Српске, који су већ имали ратно искуство. Ту је направио велику грешку. Тај момак му је пришао и рекао: „Ако не престанеш да ме малтретираш, оладићу те првом приликом“ - каже саговорник и додаје:

- Калинић је устао, кренуо ка њему, а онда се умешао полазник Вук, родом из Зенице. Као од брега одваљен, ударио га је песницом и бацио неколико метара. Онда га је изломио од батина! Калинић је побегао у једну од соба и тамо се сакрио и закључао, као нека п*чкица. Вук је узео нож и кренуо ка соби, почео је да одваљује врата. Да га нису обуздали, заклао би га сигурно. Калинић је, постиђен, већ сутрадан напустио ЈСО.

Командант обуке у то време био је Никола Пуповац Пупе, а његов заменик момак под надимком Кушо.

- Пупе му је рекао: „Срећко, да се покупиш и идеш, да те не видим више.“ И стварно га нико више није видео ни чуо за њега. А онда је убијен Ђинђић и његово име се опет појавило - испричао је саговорник Курира.

Калинић се налази на издржавању максималне казне затвора због убистава „земунског клана“ (40 година), учешћа у атентату на премијера Ђинђића (30 година) и убиство Милана Јуришића (35 година). Калинић је негирао да је 2009. у Шпанији Јуришића раскомадао и делове тела бацио у реку.

- Нисам правио никакве гулаше од Јуришића. Ове болесне лажи је измислио Милош Симовић - рекао је Калинић.

Калинић је почетком фебруара 2012. покушао да побегне из притворске јединице која се налазио у оквиру Специјалног суда у Београду, заједно са чланом „земунског клана“ Жељко Миловановићем. Њих двојица су успели да савладају чувара и тако изађу из своје ћелије, а потом су успели да пресеку решетке на прозорима и скоче у двориште затвора. Миловановић је касније признао да су он и Калинић побегли да би се осветили чуварима који су их шиканирали, али да нису хтели да беже.

Сретко Калинић је након седмогодишњег бекства и хапшења у Загребу средином 2010. признао двадесетак убистава, међу којима и ликвидације Нинослава Константиновића као и Зорана Вукојевића Вука, сведока-сарадника у поступку за убиство премијера Зорана Ђинђића. Такође је признао убиство једног младића из Пљеваља који је упуцан уместо праве мете, Ивана Делића. На листи његових жртава су Тодор Гардашевић, Средоје и Зоран Шљукић, Зоран Ускоковића Сколе, Милош Стевановић, Јован Гузијан, Раде Цветић и Ивица Николић.

Како су српски полицајци ликвидирали америчку ДЕА иако су били на истом задатку погледајте ОВДЕ.

Извор: Курир