- Оснивање националне лабораторије подразумева координацију свих државних лабораторија, способних да спроведу потребна истраживања. Цела Србија ће бити велика лабораторија, а све што буде недостајало од опреме набавићемо из буџета министарстава за заштиту животне средине, здравља и одбране, а посао ће трајати неколико година - казао је додајући да не треба журити, да би све било поткрепљено и теоријом и доказима са терена.

О погубним последицама осиромашеног уранијума из бомби које су бацане, не престаје да говори иницијаторка оснивања овог тела начелница Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије, Даница Грујичић. Последњи податак који је изнела, јесте да су због бомбардовања за живот небезбедни Нови Сад, Крагујевац, Бор и Панчево.

- Рафинерија Нови Сад је бомбардована, иако је у непосредној близини главног изворишта воде за град. Такве и сличне ситуације говоре у прилог томе да су агресори имали геноцидне намере и да смо само покусни кунићи на којима испитују штетност хемијског оружја - казала је на трибини новосадског Правног факултета и додала да је велики део штетних средстава завршио у Дунаву и другим рекама, а да је и земљиште контаминирано.

Италијани као доказ

- Последице по здравље људи тек сада долазе до изражаја и људи све више обољевају. У Италији постоји шест правоснажних пресуда и још 10-ак тужби , а 54-оро војиника који су били на Косову преминуло, а уз то у њихов парламент је пре месец дана ушла ова тема, онда је јасна узрочно последична веза са бомбардовањем - каже адвокат Срђан Алексић из Ниша.

Иначе, др Грујичић истиче да је НАТО приликом бомбардовања Србије 1999. починио екоцид, јер је удвостручен број деце оболеле од малигних болести, као и да је само од леукемије смртност становништва од 2002. године до данас повећана за 139 одсто.

Угледна српска научница је у више наврата истицала и да су три тоне живе отишле у Дунав, више од три милијарде килограма земље избачено је из лежишта и запитала "каква ће бити наша деца и трудноће код младих мајки".

Министар Горан Триван каже да је договорено да се примењују светски признате научне методе да би резултати међународно били релевантни.

- Дугујемо и нашој и светској јавности објашњење шта се догодило и које су потенцијалне последице. Не ради се само о последицама употребе осиромашеног уранијума, већ су током НАТО агресије бомбардована хемијска и петрохемијска постројења. Није све у земљи, много различитих хемијских честица отишло је у атмосферу и тако су могле да се пренесу и у околне земље као што је Грчка, Бугарска, Румунија - казао је министар Триван, подсетивши да је после агресије Грчка учествовала у ремедијацији одређених локација у Србији које су гађане током бомбардовања.

Рано за реакцију

Горан Триван је упитан шта ће држава предузети ако резултати буду признати у свету, одговорио је да ће бити предузети одређени кораци да се заштите грађани, али је о конкртеним потезима још увек рано говорити.

- Србија ће у истраживањима користити и искуства околних земаља, као што је Италија, јер чињеница да су италијански војници, који су боравили на КиМ, имали малигна обољења и да су тужили своју државу и добили је на суду, говори да смо на правом путу - сматра министар.

Коментаришући наум да истраживања буду спроведена и на Космету, он је поручио да осиромашени уранијум и хемија не праве разлику међу нацијама и истакао да се понекад заборавља да је највећа жртва бомбардовања био простор КиМ.

- Погрешно је што у јавности на КиМ одбијају да говоре о овој теми, а прича о последицама бомбардовања, тумачи се као српска пропаганда. Последице свакако постоје, само је питање колике су и покушаћемо да утврдимо стање животне средине - рекао је министар.

Злочин не сме да застари

Тужбу због НАТО агресије спрема правно научни тим, каже адвокат Срђан Алексић из Ниша. Он додаје да ће од 17. до 19. јуна у том граду бити одржан велики скуп о одговорности за употребу осиромашеног уранијума.

Он подсећа да је у време власти Слободана Милошевића поднета тужба, али и одбачена као некредибилна, јер тада СР Југославија није била чланица Уједињених нација. Подсећа да је одбијено још неколико тужби, од оне за страдање на мосту у Варварину против Немачке, па за погибију новинара РТС и две пред италијанским судом.

- Казна за ово дело не застарева, а неко мора да буде одговоран. Пошто је НАТО организација чије су потписнице 22 државе, можемо да тужимо те земље, јер постоји њихова грађанско правна одговорност - појашњава он.

Зашто Србија није обновила тужбу, то је према речима Алексића питање за државу, јер како тврди, штета иде на више милијарди долара, а пуно је доказа о погубном утицају на здравље нације.

- У Србији годишње оболи 33.000 људи, 23.000 премине, а канцер се дијагностификује дневно код једног детета - каже Алексић, који је кренуо да истражује последице после смрти мајке од канцера у једном од неколико села на југу Србије.

Он износи податак да је у тим селима после бомбардовања наступила незабележена смртност од опаке болести, односно чак 80 одсто од укупног броја умрлих.

Филм о бомбардовању тек 2019.

Снимање филма о бомбардовању, које је продуцент Немања Недељковић за "Вести" најавио до краја марта, према свему судећи, почиње паралелно са оснивањем Координационог тела.

- Финансије су нас мало помериле, али почињемо до краја маја, а како смо и најавили биће то приче људи који су актери догађања, али ћемо се бавити и степеном загађености животне средине и угроженошћу здравља људи - каже Недељковић за наш лист и додаје да када је реч о доказима, очекује помоћ научника из Координационог тела.

Прочитајте ОВДЕ како је наш ловац био смрт за америчке Ф 16.

Извор: Вести