Председник Европске комисије Жан Клод Јункер изјавио је да САД под председником Доналдом Трампом окрећу леђа мултилатералним односима и пријатељској сарадњи са „окрутношћу која може само да нас изненади“. Он је после Трампове одлуке о повлачењу из нуклеарног споразума са Ираном рекао да САД више не желе да сарађују са другим странама у свету. Јункер је још рекао да од ЕУ зависи да ли ће преузети посао САД.
„У овом тренутку морамо да заменимо САД које су као међународни актер изгубиле снагу и због тога дугорочно и утицај“, истакао је Јункер.
Угрожена европска безбедност
Уколико Европска унија, односно Француска и Немачка не реагују на претње упућене Ирану, целокупна европска безбедност ће, према мишљењу Душана Пророковића из Центра за стратешке алтернативе, бити доведена у питање.
„То је сукоб у који би биле увучене и Русија, и Индија, и Кина, на један или на други начин, али свакако би у њему учествовале. Евидентно би се тај сукоб одразио и на економију Европе и вероватно на мигрантску кризу. Зато Европа мора да заузме свој став и да покуша да буде један од актера у целом том процесу“, указује Пророковић.
Та изјава председника Европске комисије је јасно неслагање са Доналдом Трампом и, како сматра Пророковић, даје некакву назнаку да ће ЕУ имати своје предлоге у вези са Ираном, а који ће бити супротстављени САД.
„Такав наум ми се опет чини логичним јер је управо ЕУ, односно Француска и Немачка, највише инсистирала на постизању тог споразума са Ираном којег се и даље придржавају“, подсећа саговорник Спутњика.
Међутим, ЕУ није у стању да изведе једну тако велику акцију, резонује Пророковић, не само због политичке кризе у којој се налази и унутрашњих проблема, већ и због тога је што ЕУ економски џин, али и војни патуљак.
„Безбедност Европе у великој мери зависи од НАТО-а. Чини ми се да је максималан домет таквих иницијатива, попут Јункерове, да се кроз структуре НАТО-а утиче на САД и да ако се креће у некакав нови рат да то буде унилатерална акција Америке, а не целокупног НАТО-а“, тумачи Пророковић.
Уколико Јункер жели да ту своју идеју потпуно спроведе у план, то би онда, према Пророковићевом мишљењу, морало да значи да ЕУ формира своје војне снаге, односно да
Немачка и Француска изађу из НАТО-а. Но, како он тврди, у овом тренутку не види такву могућност у некој ближој перспективи.
Колики је европски капацитет
Последња америчка акција у Сирији била је у сарадњи са Француском и уз одобравање Немачке, а има још примера у којима су САД уско сарађивале са ЕУ, па се намеће питање да ли најновији став председника Европске комисије представља изненађење.
„Гледао бих раздвојено та два питања. Француска јесте укључена у сиријски рат на више нивоа, од његовог самог почетка. Тако да се и ова Макронова интервенција може донекле тумачити као континуитет политике започете још 2012. године, а која је била екстремно оријентисана против Башара ел Асада“, напомиње Пророковић. Иран је, ипак, друго питање и, према његовом мишљењу, ово што се сада дешава својеврстан је преседан у међународним односима.
„Американци су пре свега три године потписали један мултилатерални споразум, не само са Ираном, већ и са кључним великим силама које су гаранти тог споразума. Сад из њега иступају. Француској не само да није у интересу да следи САД у овој ситуацији, већ би било врло тешко да објасни зашто сад из тог споразума иступа“, јасан је Пророковић.
Вероватнија перспектива је да, истиче Пророковић, дође до неке сарадње између Немачке и Француске и да не буде тог искакања, односно унилатералног деловања Париза које не би подржале остале чланице ЕУ.
Председник Србије Алекдсандар Вучић изјавио је данас да са Србијиом нико не може да разговара језиком ултиматума и претњи и да нам мимо међународног јавног права одређује да прихватимо само оно што је албански интерес. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: rs.sputniknews.com
