Рањене мостарске зграде још сведоче о последњем рату у Босни и Херцеговини, а Зоран Лакета о томе како су отац и два сина провели рат на три зараћене стране.

Зоран је имао 25 године када је рат дошао и до града на Неретви. Његов брат Горан био је годину млађи.

 "Били смо раја! Тако смо одгајани да смо живели овде и са муслиманима, данас Бошњацима, са Хрватима...", објашњава Зоран.

Дотадашњи јединствени Мостар постао је подељен на западни и источни, хрватски и муслимански. Улица Алексе Шантића током најжешћих сукоба била је линија раздвајања.

"Онда ти сви около говоре "Почео је рат" и онда ти који си био ту, у читавом Мостару, одједном имаш само пола Мостара.", тако је Зоран одговорио зашто је остао да се бори за Хрватско веће одбране (ХВО).

Његов брат, због најбољег пријатеља Адиса, одлази са муслиманима у Армију БиХ, а отац је мобилисан у Војску Републике Српске.

"Да је Гого погинуо, јавио је радио. Нити знам где, нити с ким, ни кад, ни зашто, а између осталог можда сам и ја пуцао. Фактички, ми смо били на две стране, можда сам и ја пуцао, можда сам брата убио. Погинуо је с овог места, ту је испаљена граната и пала је доле.", прича Зоран.

Гранату је испалила ХВО, брат му је сахрањен заједно са борцима Армије БиХ на Шехитлуцма, поред позоришта.

Сусрет с оцем након рата

Отац и мајка преживели су рат, а први Зоранов сусрет са оцем Ратком помогао је Црвени крст.

"Питао сам: "Где си, Ратко, шта има?" Загрлио ме је. Шта ће ми рећи? Да неће можда "да ниси био у усташама", "где ти је брат балија" или "Ја сам био у четницима"? Загрлио ме је, ћаћа ми је, отац ми је.", објашњава Лакета.

Зоран са супругом и две ћерке данас живи у Мостару. После рата децу је крстио у православној цркви, мајка и отац су му сахрањени на градском гробљу Сутини.

"Моја је порука да се никад никоме не понови ово што се мени десило." , закључује Лакета.

ОВДЕ видите шта Додик поручује федералним властима о мигрантима.

Извор: блиц