Такође, процена је да би то могло да утиче на једнократно повећање цена између 0,2 и 0,4 посто.
"Чланство у еврозони је једна од обавеза које смо преузели Уговором о приступању ЕУ, но тим уговорм није утврђен специфичан датум када Хрватска треба да преузме евро као валуту, то је остављено вољи државе чланице", рекла је потпредседница Владе и министарка привреде, предузетништва и трговине Мартина Далић, пише Пословни дневник.
Навела је да постоје две врсте критеријума за увођење евра: први је критеријум номиналне конвергенције, а други реалне конвергенције. Први укључује висину фискалног дефицита, кретање и висину јавнога дуга, као и кретање цена и каматних стопа. Далић је казала да Хрватска данас у највећој мери испуњава све критеријуме номиналне конвергенције.
Критеријум реалне конвергенције односи се на динамику и брзину приближавања нивоа дохотка у Хрватској просечном нивоу дохотка у ЕУ, а Хрватска је у том погледу, како је рекла, отприлике на нивоу на ком су се налазиле и друге државе чланице када су покретале овај процес. Саставни део процеса је и приступање европском курсном механизму, у којем држава кандидат за улазак у еврозону мора да функционише најмање две године.
То значи да ће се утврдити средишњи паритет за који ће се везати курс куне, и током трајања курсног механизма куна ће у односу на евро моћи да флуктуира унутар одређеног интервала. "Хрватска је високо евроизирана земља и као таква погодан кандидат за учествовање у еврозони. Као користи од увођења евра процењују се уклањање валутног ризика у економији", рекла је Далић. Додала је да се трошкови сматрају једнократним, а највећи "трошак" је губитак монетарне политике и самосталности монетарне политике. Навела је да је око 80 посто штедних депозита становништва деноминовано у евру. Што се тиче кретања цена у тренутку замене куне евром, у Стратегији је процењено да је могуће једнократно повећање просечног нивоа цена између 0,2 и 0,4 посто.
Трошкови који ће настати у самом тренутку приступања еврозони биће једним делом везани за пренос дела резервни Хрватске бародне банке у капитал Европске централне банке у износу од 62,5 милиона евра. Хрватска ће морати да учествује и у Европском стабилизационом механизму, што је трошак од 425 милиона евра у првих пет година, преноси Пословни дневник.
Прочитајте ОВДЕ где и како опет оргијају усташе?
Извор: Танјуг
