Други технички преглед возила старијих од 15 година, који ће у Србији бити обавезан после 5. јула, требало би да буде бесплатан или да његове трошкове сноси држава, сматрају саобраћајни стручњаци. Ако држава уводи другу проверу исправности возила ради веће безбедности саобраћаја, према мишљењу Милана Вујанића, професора Саобраћајног факултета у пензији, то би требало сама и да плати.

- Уколико је та мера уведена због тога што држава брине о безбедности нашег народа и жели да будемо најбезбеднији у Европи, онда други технички преглед треба да буде бесплатан или да га плати држава преко Агенције за безбедност саобраћаја. Волео бих да се мој ауто два пута годишње контролише, али да не плаћам. Али ако ће технички преглед да кошта око 30 евра, као што се прича, онда сам забринут. То је три пута скупље од обичног техничког прегледа, који кошта око 1.000 динара. То већини власника возила није потребно и они то не желе - наглашава Вујанић.

С њим се слаже и Дамир Окановић, директор Комитета за безбедност саобраћаја, који каже да није против чешће провере исправности аутомобила ако то неће увећати трошкове власницима возила.

- Чињеница је да су старија возила подложнија настанку неке техничке неисправности. Техничка исправност возила је важна и подржаћу и 10 техничких прегледа годишње ако ће то власнике аутомобила да кошта колико и један преглед за млађе аутомобиле. Имајући у виду да је велики број возила старији од 15 година, онда нека он буде јефтинији јер и трговац даје попуст кад уместо једног купујемо више комада нечега. Технички прегледи ће имати више посла и ако им држава повећава обим посла, онда би они требало да изађу у сусрет грађанима и дају им бесплатно или попуст на тај други преглед.

Окановић додаје да ако Влада треба да одреди цену техничког прегледа за старија возила, онда треба да одреди и да он буде јефтинији за старија возила. Шта је посреди

Јурцање на ауто-путу

Министарка саобраћаја Зорана Михајловић похвалила се да су се стекли услови да се на ауто-путевима у Србији повећа максимално дозвољена брзина на 130 км на час јер су нам путеви "као писте". Овај предлог нимало се не допада професору Милану Вујанићу, који каже да би волео да зна ко је и због чега то предложио, пошто то не би добио пролазну оцену ни од једног саобраћајног стручњака.

- Већа брзина значи и већу потрошњу горива, веће загађење околине, већи ризик од саобраћајне незгоде, више људи ће да погине и биће теже последице. На појединим деловима ауто-пута пут је толико добар да се може возити и 200 километара на сат. Да ли то значи да требало да дозволимо ту брзину?! - каже Вујанић.

Дамир Окановић истиче да државе које имају најбезбеднији саобраћај у Европи, Шведска, Норвешка и Велика Британија, иако имају одличне путеве са више трака него у Србији, имају ограничење брзине на ауто-путу од 110 до 120 км на час: - С друге стране, ми смо окружени државама у којима је ограничење 130, попут Хрватске, Мађарске и Македоније, а налазимо се на транзитној рути ка Турској. Турчин који иде из Немачке само у Србији мора да вози мањом брзином.

Прочитајте ОВДЕ каква се то петиција потписује?

Извор: Курир