Пише: The Saker
Морам признати да када сам први пут чуо руске жалбе, помислио сам да то није ништа важно. Мислио сам: “Британци су рекли Скрипаљима да је Путин покушао да их отрује, они су вероватно уплашени, и вероватно су још увек болесни од тога шта год да их је и начинило болеснима, али Британци никада не би бесправно киднаповали два страна држављана, и дефинитивно не на тако јаван начин“.
Више нисам сигуран.
Прво, искључимо оно очигледно: страх за безбедност Скрипаља.
То је крајња глупост. Британци могу организовати састанак са руским дипломатом у Великој Британији у добро заштићеном објекту у Великој Британији, са тенковима, САС тимовима у приправности, хеликоптерима у ваздуху, бомбардерима итд.
Тај руски дипломата би могао разговарати са њима кроз стакло отпорно на метке и уз помоћ телефона. А пошто су Руси толико опасни, могу га претрести за оружје. Све што Скрипаљи треба да ураде јесте да њему/њој кажу “хвала, ваше услуге нам нису потребне.“ Разговор завршен. Али Британци чак и то одбијају.
Али, рецимо да су Скрипаљи потпуно престрављени од злих Руса, да они категорично одбијају. Чак и видео конференцију. То би било трауматично за њих, зар не? Добро.
Шта је онда са конференцијом за штампу?
Оно што је још више узнемирујуће је то што, барем по мојим сазнањима, нико из западних корпоративних медија не тражи интервју са њима. Сноуден може безбедно да говори из Русије и присуствује чак и великим конференцијама, али Скрипаљи не могу ни са ким да разговарају?
Али, ево најгорег дела: већ је прошло два месеца откако се Скрипаљи држе у потпуној тајности од стране британских власти. Два месеца, то је 60 дана. Питајте било ког специјалисту за испитивања, или било ког психолога, какав утицај на особу може имати 60 дана “специјализованог третмана.“
Више не одбацујем руске изјаве о “киднаповању.“ Оно што ја видим је ово: у суштитни, операција Скрипаљ под лажном заставом се срушила и изгорела, баш као и МХ17 или хемијски напад у Думи, али за разлику од МХ17 или Думе, Скрипаљи су два сведока чије сведочење има потенцијал да доведе до гигантског скандла, не само за владу Мејове, већ и за све оне бескичмене Европљане који су показали “солидарност“ са Британијом.
Другим речима, Скрипаљима вероватно никада неће бити дозвољено да говоре слободно: они ће морати бити убијени или са потпуно испраним мозгом, или да нестану. Свака друга опција би резултирала скандалом планетарне магнитуде.
Не могу се претварати да је моје срце уз Сергеја Скрипаља: човека који је био официр који је положио заклетву и који је онда издао своју земљу Британцима (он је био британски агент, а не руски, као што пише штампа).
Они који га данас држе су његови бивши шефови. Али Јулија? Она је потпуно невина, и 5. априла (када је позвала своју сестру Викторију) је очигледно била доброг здравља и бистре главе.
Сада је нестала и не знам шта је горе, чињеница се можда никада неће поново појавити или да би се могла поново појавити једног дана након вишемесечног британског “саветовања.“ Што се тиче њеног оца, он је платио за своју издају и он такође заслужује бољу судбину него што је тровање, искориштавање, а затим нестајање.
У ширем прегледу ствари (ционистички рат против читаве наше планете), две особе попут Сергеја и Јулије Скрипаљ можда нису битне. Али мислим да је најмање што можемо да урадимо јесте да се сећамо њих и њиховог страдања.
Ово такође поставља питање у каквом друштву живимо. Ја нисам шокиран чињеницом да би британска држава прибегла таквим методама (они су их увек користили). Ја сам шокиран да би се у такозваној западној “демократији“ са слободом, плурализмом и “европским вредностима“ (шта год то значило) Британци могли извући са овим.
Шта је са мало “солидарности“ са Скрипаљима – ви, Европљани?!
Са ким се Скрипаљ састајао у Чешкој прочитајте ОВДЕ.
Извор: The Saker, Webtribune.rs
