Доналд Трамп је изразио жељу да напусти ирански споразум током изборне кампање. Дакле, када је пре месец дана председник најавио да САД неће продужити овај документ, мало њих је сумњало да неће. У априлу су цене нафте порасле за 14%, достигавши ниво од пре 4 године, 75 долара по барелу.
Рубченко верује да све зависи од тога како ће Вашингтонове акције утицати на ирански извоз нафте, с озбиром да је ирански нуклеарни споразум вратио Техеран на тржишта нафте. Иран сада производи око 3,8 милиона барела дневно, са 2 до 2,5 милиона барела који се извозе.
Експерти сматрају а постоје три могућа сценарија. Први је онај у ком Трамп смањује иранско присуство на глобалном тржишту због нових санкција и повећава цену на 85-90 долара по барелу.
Прво, ово ће успорити економски раст Кине, с обзиром да је Пекинг глобални конкурент Вашингтону.
Друго, то би послужило као мотивација за повећање експлоатације нафте из шкриљаца у САД.
Треће, погоршање геополитичких тензија ће повећати интерес инвеститора за доларе, што ће довести до тога да САД смање вредност њиховог јавног дуга.
Четврто, најбољи амерички “пријатељи“ би такође били у предности, каже Рубченко. Саудијска Арабија се нада да ће гурнути Иран у страну на тржиштима нафте тако што ће повећати своју продају и смањити буџетски дефицит.
Због ОПЕЦ споразума, саудијско истраживање је скоро 700 хиљада барела мање него пре две године и стога би земљи било веома драго да има прилику да то поврати.
Истовремено, Израел, који је заправо Трампу дао изговор за прекид споразума у изради извештаја о иранском наводном “тајном“ програму о нуклеарном оружју, стиче озбиљне војне и политичке предности.
Према томе, по мишљењу Рубченка, очекивано је да ће, изгубивши лавовски део нафтног профита, Иран смањити своје присуство у Сирији и Либану. По нашем мишљењу, иако је то сигурно димензија Техерановог доношења одлука, то га не дефинише. Присуство Ирана у Сирији и Либану је на многим нивоима инвестиција унапред, у смислу стабилности, финансијски, историјски и идеолошки. Због тога се Рубченкова процена овде чини проблематичном.
Међутим, и у сваком случају, већина стручњака верује да је потпуна рестаурација режима санкција против Техерана готово немогућа. Један од доказа овога је реакција Европе на недавну Трампову одлуку: на тај начин лидери Француске, Немачке и Велике Британије убрзано оплакују погрешан корак америчког председника и одбијају да се придржавају његовог става.
Јасно је да су санцкије у супротности са интересима европских компанија, јер су највећи потрошачи иранске нафте, на пример, француски Тотал и италијански Ени.
Према томе, аналитичари верују да ће Трамп вероватно ускоро променити своју игру, нарочито јер је већ говорио о спремности Вашингтона да преиспита договор.
Највероватнији сценарио је да Трамп позове Иран и друе потписнике да закључе нови документ или успоре позицију у односу на европске компаније које послују са Техераном. У супротном је “побуна“ Европе неизбежна, каже стручњак.
Међутим, чак иако Европа подржи САД и изађе из споразума, што је мало вероватно, Вашингтон и његови савезници ће тешко постићи предности које траже. Испоставља се да, поред европског континента, Иран продаје нафту и многим азијским земљама, укључујући и Кину. Они ће сигурно остати ван америчког “бојкота.“
Најкатастрофалнији сценарио је почетак стварног војног сукоба у региону Персијског залива.
Неки аналитичари не искључују то да Трамп можда неће бити ограничен само на економске санкције и да ће прећи на “врућу“ фазу конфронтације. Израел, са своје стране, такође може допринети ватри.
У свим овим сценаријима, положај иранских конзервативаца је склон обнови нуклеарног програма, а то повећава могућност стварног војног сукоба између САД и Ирана, уз учешће Израела.
У ствари, може се закључити да је погоршање односа између Техерана, Вашингтона и Европе повољно за Русију.
Растуће цене нафте обезбеђују нову добит и смањују потребу за увођењем нових такси. Штавише, ова ситуација може довести до тога да Европа одбије да подржи додатне санкције против Русије.
Северна Кореја отказује самит са Јужном, прети да обустави разговоре са САД! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
