Прошлог уторка смо гледали спектакуларну утакмицу између Ливерпула и Роме, у којој је поред одличног фудбала виђено и 7 голова. Резултат од 5:2 за Ливерпул даје много веће шансе тиму из Енглеске, пред реванш који се игра у Риму, али нема сумње да играчи Роме, пред пуним стадионом ’’Олимпико’’, неће покушати да направе подвиг, сличан оном против Барселоне, када су такође надокнадили три гола заостатка.
Ипак тема овог текста није сама утакмица, него догађај који је бацио мрљу на први полуфинални меч, и то не кривицом играча два клуба и управа, него дела навијача, који су утакмицу искористили за дивљање по улицама Ливерпула. Епилог је да су ухапшена два навијача Роме, који су смртно угрозили навијача Ливерпула, коме се лекари и даље боре за живот. Римски клуб је одмах након утакмице издао саопштење, у коме је оштро осудио поступке својих присталица.
Председник Роме, Џејмс Палота се није зауставио на томе, већ је уочи реванша свог тима са Ливерпулом изјавио да је то узбудљива утакмица, велики спортски догађај, али да то није питање живота и смрти, као што је ситуација кроз коју пролази навијач Ливерпула, Шон Кокс. Палота је још додао, да му је жао што због неколико појединаца, за које није бирао речи да их увреди, испашта и Рома, и већина њених навијача.
’’То што су урадили је врхунац глупости које људско биће може да има’’-завршио је своју изјаву председник Роме.
На одговор није морао дуго да чека. У суботу, на утакмици Рома-Кјево, ’’трибина суд’’, је жестоким скандирањем вређала Палоту. Но, њега то није поколебало, и са истом одлучношћу и оштрином је проширио своју осуду хулиганизма, тражећи да цела Италија солидарно осуди екстремне појединце и групе, и афирмише нормално навијање. Гест Роме и њеног председника Палоте је значајан, јер га одликују, чврстина, одлучност, храброст, и избегавање било каквих изговора да би се одбранили навијачи Роме, и тиме правила лажна симетрија, тако типична за компромисерске управе већине клубова, када су проблеми које њихови навијачи праве у питању. Ово је храбро и добар пример за све, јер је Рома један од оних клубова где навијачи неформално имају огроман утицај, и ведре и облаче. Довољно је сетити се чувеног дербија са Лацијом пре неколико година, када су наредили капитену Тотију да повуче екипу са терена и тако прекине утакмицу!
Ни легенда Рима, Франћеско Тоти, није смео да им противречи. Слушајући речи Џејмса Палоте, не могу да не помислим на наше клубове, Партизан и Звезду, где што год да њихови навијачи ураде, нико од чланова управе не би смео ни да зуцне. Желео бих да појасним да овај текст ни на који начин није против организованог навијања и навијачких група, јер је атмосфера коју оне праве, део спектакла који се зове фудбал, али када делови тих група на стадиону и ван њега прибегну беспотребном и обесном насиљу које угрожава туђи живот и имовину, то никако не можемо објаснити љубављу према клубу, већ чистим насиљем које мора да се осуди, и које са фудбалом нема ништа. У том контексту треба гледати на речи Палоте и управе римског клуба и следити их као пример правог, здравог и витешког приступа спорту и надметању.
Извор: Марко Трифуновић
