- Започето прошле године, специфично и агресивно силовање вишедеценијске прошлости, комбиновано са елементарним непознавањем правне историје Србије и рђавим познавањем основношколских математичких операција, окончано је самовласним, бахатим, нелегалним и нелегитимним чином некаквог признавања титуле назови првенства Србије из 1946. године - навео је Вулетић у писаној изјави медијима.
Фудбалери Звезде јуче су прославили освајање шампионске титуле, а навијачима је подељен памфлет са поруком председника клуба Светозара Мијаиловића који је навео да је Звезда приписала себи титулу из 1946. године и да слави два трофеја, а укупно 29 титула шампиона. Звезда је навела да се у децембру 2016. године обратила Фудбалском савезу поводом тог захтева, да још није добила одговор, па је одлучила да себи припише титулу.
- ФК Црвена звезда је, дакле, мимо свих органа кровног националног фудбалског савеза, у тананој брошури подељеној навијачима, коју потписа њен председник, одлучила да, услед неспремности да даље чека, сама себи додели титулу непостојећег првенства непостојеће државе. Ова се брошурица завршава нејасним и надасве синтаксички неуким речима да 'у формално-правној документацији државе Србије нема разлога да и нама титула не буде призната'.
Професор на Правном факулетету у Београду подсетио је да је Фискултурни савез Југославије (ФИСАЈ) одлучио да шампионат почне 11. августа 1946. године, а да би до тада сви окрузи морали да дају свог првака у ту, први пут организовану фудбалску лигу послератне Југославије. Звезда је у такмичењу за округ уже Србије тријумфовала испред Жељезничара из Ниша и Металца (касније ОФК Београда), а у округу Војводине победио је Спартак, испред Војводине.
- Оба клуба, ФК Црвена звезда и ФК Спартак Суботица, као победници двају окружних квалификационих такмичења, квалификовали су се за прво фудбалско првенство послератне Југославије. Никада није одиграна утакмица ова два клуба која би утврдила "првака НР Србије", будући да се читав квалификациони циклус у организацији ФИСАЈ и ФИСОС одигравао по спортским окрузима а не према уставом зајемченим и заокруженим републичким територијама - навео је он.
Вулетић је истакао да подједнако право на титулу полаже и Спартак, "изузев уколико ФК Црвена звезда одриче тадашњу (а и садашњу) уставну недељивост Србије и не сматра да је Војводина интегрални део наше државе. Исто такво право, у таквом случају, полаже и тадашњи ФК Металац (садашњи ОФК Београд) и то за тријумф истог ранга такмичења и то над ФК Црвена звезда 1945. године, додао је он.
Потпредседник Партизана подсетио је да је тај клуб основан 4. октобра 1945. године и да због тога није учествовао у окружном квалификационом циклусу за прво послератно првенство Југославије, али да је у њему учествовао и освојио своју прву шампионску титулу као представник Југословенске народне армије.
- Србија је, дакле, у првом шампионату Југославије имала три представника: победника округа централне Србије, победника округа Војводине и представника Југословенске народне армије - додао је он.
- У свом нелегалном и нелегитимном чину, ФК Црвена звезда је пронашла узор у одлуци хрватског националног фудбалског савеза који је ХНК Хајдуку из Сплита признао титулу освојену у хрватским квалификацијама из 1946. као државну. Медјутим, не упуштајући се у оцену узора Црвене звезде, наш савез такву одлуку до сада није донео - навео је Вулетић.
(Извор: Бета)
