- План о копненом нападу су форсирали Енглези, али су му се одупирали генерали у Пентагону јер су знали да је то проблематично. У моменту закључивања Кумановског споразума ефективе НАТО на терену нису биле довољне за било какву врсту копнене интервенције, посебно што смо ми све те просторе где би они могли копнено да прођу претходно минирали - објаснио је Лазански и додао да је мит чак и много пута препричавана тврдња да су Ахтисари и Черномирдин упозоравали Милошевића да ће НАТО бомбама сравнити СРЈ да буде равна као тепсија.

Тaјно у Норвешкој

У том кључном тренутку, како даље сведочи војни аналитичар, дешава се велика лаж сервирана Милошевићу од неких њему блиских генерала из врха система одбране. Колико је копнена интервенција била далеко, доказује и чињеница да су чак и ваздушни напади попримили друге обрисе јер од бомбардовања кинеске амбасаде ниједан ваздушни напад на простору Београда није забележен. А генерали су Слобу убедили да НАТО само што није кренуо у јуриш из правца Мађарске и источне Славоније.

- Одређене западне обавештајне службе су преко неких наших генерала увериле Милошевића да копнена интервенција само што није почела. Он је био под утиском таквих стручних процена неких у Генералштабу. Један генерал је чак био седам дана у посети Норвешкој, па потом нестао. Нико не зна шта је било с њим. После се вратио и након 5. октобра је поново био у служби - рекао је Лазански не желећи да открива имена генерала.

Темом издаје српских генерала бавио се својевремено и генерал Благоје Граховац, који је те 1999. пензионисан. Он је објавио књигу "Гласови из глуве собе", у којој се буквално хвалио да је непосредно пре НАТО напада лично организовао први тајни контакт генерала Момчила Перишића са официрима и функционерима НАТО, како је написао, у договору са тадашњим начелником Управе безбедности, генералом Александром Димитријевићем.

Сусрет на броду

Према тврдњама Љубана Карана, некада пуковника КОС, Граховац је јавно признао да је уз логистику коју им је дало црногорско руководство пребацио Перишића полицијским хеликоптером на амерички носач авиона у Јадрану, одакле се, како тврди, "вратио препариран". Наравно, све је урађено тајно, без знања државног и војног врха земље. Зато не чуди, напомиње Каран, што су ова тројица генерала касније често помињана по својим тајним везама са НАТО. С тим што се, каже саговорник, сада генерал Граховац једини тиме хвали.

Реаговања на тврдње Лазанског

Љубан Каран, пензионисани пуковник КОС

- Тачно је да о копненој интервенцији тада није било ни говора јер би то била кап која би прелила чашу. Превршили су меру већ и бомбардовањем, погодили су превише цивилних циљева и све је ишло у фазу прекида. Нису били спремни за копнену офанзиву. Да се издржало још неко кратко време, сигурно би попуштања према Србији била много већа. Међутим, команда Војске је у то време, уместо да пружи подршку председнику, учинила све супротно од онога што је он рекао. Милошевић је погрешио што је сматрао да су му најпоузданији они генерали који су му заправо радили иза леђа.

Владимир Лазаревић, генерал, бивши командант Приштинског корпуса

- Податак о тајном састанку и свему осталом сазнао сам тек кад сам доспео у Хаг. Као војни командант на југу Србије нисам био упознат са овим информацијама, али сам о томе чуо док сам био у затвору. Нас доле на Косову нико није могао да плаши копненом интервенцијом јер смо је ми свакако већ преживљавали. Што се тиче остатка државе, највероватније је постојао неки општи НАТО план, међутим, само ако бомбардовање не успе.

Србија размишља да одустане од ЕУ. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Српски Телеграф