На пример, док власт у Београду поручује да Срби не смеју се пријављују у безбедносне снаге Косова, које желе да постану војска, да су такви Срби издајници и непријатељи, тај исти Београд је натерао припаднике МУП-а Србије, оне који су ратовали против садашњих тзв. премијера и председника Косова, да уђу у косовску полицију. То су исто наоружане јединице чији је задатак да штите интегритет и суверенитет независног Косова, баш како и припадници безбедносних снага, каже за "Вести" Славиша Ристић, народни посланик и последњи градоначелник општине Зубин Поток у систему Србије.
Наш саговорник подвлачи да лично сматра да Срби "нису смели да уђу у такве институције", јер "на тај начин формирају институције државе коју не признају", а додаје да ту "лицемерна политика Београда не стаје".
“Сви потези указују да председник Александар Вучић мора да потпише неку врсту споразума са тзв. Косовом и то врло брзо, а последњи наступ премијерке Ане Брнабић у парламенту у коме каже "да ће потписати све што треба како би народ у Србији живео боље", указује да би она могла бити та која ће ставити потпис. Искрено се надам да нико неће имати толико храбрости, јер не видим будућност Србије ако она преда део територије на издајнички и капитулантски начин. И потпуно је небитно како ће се тај споразум звати, јер ће он значити само једно - де факто признање независности Косова. Приштина ће тада добити и тапију и право да сваки евентуални покушај српског народа да се одупре сматра сепаратизмом. Не морам да појашњавам шта то значи.” , каже Ристић
“Дакле, не постоји никаква разлика у одговорности између Србина који полаже заклетву на Устав такозваног Косова било да је полицајац, посланик или министар у тој влади у Приштини. Врхунац лицемерја је што је тај министар или посланик, саборац Београда у наводној борби за српско Косово, појављује се на скуповима са представницима власти, раме уз раме са шефом Канцеларије за КиМ Марком Ђурићем, гостују на Јавном сервису и другим ТВ каналима, а неки тамо анонимни дечко, који је део тзв. безбедносних снага Косова, хапси се као државни непријатељ. При томе, сви који су се распитали знају да су у те безбедоносне снаге отишли Срби из најсиромашнијих породица, највише из Новог Брда, тражећи излаз из тешке егзистенцијалне ситуације. И ту је власт у Београду одговорна, јер је морала да мисли и на такве српске породице, а не само на оне које имају партијска обележја.” ,додаје Ристић.
“Нисмо ми ни прва ни последња генерација која живи у окупраним условима на Косову, али никоме од наших предака није пало на памет да ради оно што чини тренутна власт са немаром да направи и последњи чин издаје. Српски народ би морао да се запита за своју судбину. Како што шира јавност не зна шта се дешава на Косову, исто тако није свесна да се неће на том завршити. Они који тврде да је прича о Косову и Метохији мит, требало би да се запитају - зар и ова 20-годишња прича о нашем уласку у ЕУ није мит?” ,пита се Славиша Ристић.
Осврћући се даље на упад РОСУ полиције и хапшење Марка Ђурића у Косовској Митровици, након чега је Српска листа објавила да излази из косовске власти, Ристић истиче да је и ту јавност потпуно обманута.
“Сви знају да министри нису изашли из владе, они и даље обављају свој посао, а то се прикрива. Јавно они тврде да нису више део владајуће већине, а сваки дан иду на посао, примају плате и редовно се састају са албанским колегама. Ето, министар пољопривреде Ненад Рикало кога смо сажаљевали јер га је полиција тукла у Митровачком двору, недавно је у својству министра био у Дечанима, месту које је највеће упориште странке Рамуша Харадинаја, и са америчким амбасадором из Приштине Грегом Делавијем делио пољопривредницима у Јунику заједничку помоћ америчке и косовске владе. Цела Српска листа отишла је на ноге Харадинају када је славио 18 година странке. Дакле, јасно је ко дан да је понашање представника Срба договор Александра Вучића, Приштине и међународне заједнице, а какав све то утисак оставља о њима, можете мислити.”
“Ми који живимо на КиМ смо већ навикли да власт и медији причају једно, а да ми живимо потпуно другачије. Изјаве Александра Вучића се углавном своде на голе лажи, празну реторику и јуначење, о томе како је Заједница српских општина спас и да албанска чизма никада неће ући на север Косова. А на терену је потпуно капитулантска политика, предаја институиција државе Србије у албанске руке. Људи који то све мање коментаришу јер се боје, а истина је поразна да су Срби на КиМ данас далеко више угрожени од Београда и њихових сателита доле у лику разноразних криминалаца и криминалних група, него од самих Албанаца.” ,истиче Ристић.
Ристић подсећа да српским полицајцима који су радили на КиМ није била понуђена опција да раде у Рашкој или на неком другом месту, већ их је власт у Београду "неуставно пензионисала и натерала на улазак у косовски систем".
“Јавност није упозната да је на исти начин извршен притисак и приликом интеграције судија у косовски правосудни систем и да тим људима практично није остављен никакав избор. Суштински то нас чека и са Заједницом српских општина и причом да ће се преко ње решити ситуација са српским школама. То у ствари значи да плата неће ићи од Министарства образовања до учитеља или наставника, већ ће тај новац у виду социјале ићи у буџет Косова, а потом у буџет ЗСО до наставника. То је сада јасно ко дан, али о томе нико не прича. Тако да је нама Србима на КиМ свеједно да ли ћемо добити ту фамозну ЗСО, јер када она заживи то је апсолутни знак да смо ми изгубили сваку копчу са Србијом.” ,закључује Ристић
Како још појашњава, толика разлика између дешавања на терену и различитих интерпретација власти у Београду, довела је до тога да многи "ни данас не знају да на КиМ не постоје више српске локалне самоуправе".
“У медијима се упорно рекламирају као српске општине, а ти градоначелници као српски, и оставља се по страни чињеница да су српске општине укинуте септембра 2013, да би октобра исте године Срби били натерани да учествују у косовским локалним изборима на Косову, по закону и по уставу Косова. Кампања је била бесомучна, власт у Београду је вршила притисак и тортуру да Срби морају да изађу на те изборе. И од тада тај притисак се није стишавао, и увек се односио на ту "интегарцију" у систем Приштине. Зато на терену, а то нећете прочитати у ударним медијима, имамо један потпуни губитак наде међу Србима, људи се масовно селе и одлазе, уписују децу у школе ван КиМ, а томе власт неће да говори. Чак и у Зубином Потоку, који је увек био искључиво настањен Србима, имамо ситуацију да се млади не враћају, а шта се онда тек дешава у Грачаници, Новом Брду, Партешу, Пасјану. Уместо о овоме, причају се лажи како су безбеднији. Како су то безбеднији оних који су се одселили?”
“Ни међународној заједници, ни албанској, ни српској страни није у интересу да се утврди ко је убио Оливера Ивановића. Можда ће се некад у будућности показати зашто је он морао да страда, али очекивати од Тачија, Харадинаја, Вучића или оне шачице представника међународне да открију убицу, није реално, јер им није у интересу. Вучић је обећао и породици и јавности да ће сазнати ко је убица, али сад сви, па и он, беже од тих обећања. Нећу да спекулишем на ову тему, али се, с друге стране зна ко је Ивановићу цртао мету. То је била власт у у Београду и они то нису крили.” ,каже Ристић.
Након убиства Оливера Ивановића, у јавности се споменуло још једно име, Милана Радојичића који је повезиван са криминалом. Иако је Радојичић присуствовао слављу Српске листе након победе на изборима у Митровици, Ристић подсећа да су и Марко Ђурић и Александар Вучић рекли да га не познају.
“Постали смо заборавни од данас до сутра. И Ђурић и Вучић рекоше да тог човека никад нису срели, односно ако су га срели то је било случајно. А на дан кад је Ђурић у Митровици ухапшен, камере су снимиле да је у Митровачки двор дошао у друштву управо Радојичића. Ни то јавност није могла да види, јер је тај снимак после кидан. Људи се свикавају с тим и ништа им није чудно, што је веома опасно.” ,закључује Ристић.
А ОВДЕ погледајте како Шиптари прекрајају историју.
Извор: Вести онлајн
