Као најаву могућих нових "политичких ветрова" многи су протумачили изјаву министра одбране Александра Вулина, који је поручио да европски пут Србије може да се преиспита, уколико је за ЕУ кључан само однос према косовском проблему и уколико Брисел настави да поставља услове за које зна да не могу бити испуњени, тражећи оправдање да наша земља не постане чланица.
Међутим, Вулинову изјаву, премијерка Ана Брнабић оценила је као искључиво његов лични став, на који има право:
- Влада има јасан стратешки циљ, а то је улазак у ЕУ и од њега нема одступања, као што Србија не планира да одустане ни од сарадње са Русијом, Кином, Индијом, и осталим земљама изван ове организације, у циљу што јачег и динамичнијег економског развоја.
Опет, председник Александар Вучић поручио је да у Европи никада није била овако компликована ситуација, чак ни у време пред Први светски рат:
- Много опасности нас окружује, боље да гледамо да сачувамо мир и стабилност и радимо на развоју економије. Да ли ће остати 2025. као година нашег пријема у ЕУ, у овом тренутку нико не може да каже, то не зна нико ни у ЕУ. Ми ћемо да радимо наше, да унапређујемо владавину права, разне слободе, а онда остаје најтежа препрека, нормализација односа с Приштином.
Министарка за ЕУ Јадранка Јоксимовић каже да су и речи Вулина и изјава амбасадора ЕУ у Београду Сема Фабриција (на чију је поруку да је однос према КиМ кључни услов за улазак Србије и реаговао министар одбране) - пренаглашене и непотребне:
- Нити може само питање нормализације односа Београда и Приштине да буде најважније за наше интеграције, нити Влада води спољну политику засновану на тренутном неповољном расположењу у неким чланицама ЕУ око проширења и припремама за европске изборе, у мају идуће године.
Она је подвукла да су ЕУ интеграције главни спољнополитички циљ Србије који нам је до сада донео стабилност, нове инвестиције из превасходно чланица ЕУ, нови бољи имиџ и међународни углед и сразмеран утицај, знатна бесповратна средства и фондове из ЕУ, визну либерализацију...
- У успонима и падовима политике проширења ЕУ, као и у интересима других ваневропских играча, постоје периоди када су наизглед лоше вести у ствари сигуран знак добрих путева и стабилног правца које Србија води. Упркос бројним интересима неких из земаља изван ЕУ и неких из саме ЕУ да обесхрабре Србију, порукама које би требало да изазову фрустрацију и нерасположење, знамо шта су интереси грађана и наставићемо рад на реформи друштва и економском напретку - категорична је министарка Јоксимовић.
На трећини пута
Србија је у преговорима са ЕУ до сада отворила 12 и привремено затворила два, од укупно 35 поглавља. Београд је спреман да у јуну започне преговоре о још пет области, али је неизвесно колико ће их заиста бити отворено, због ригидних ставова појединих чланица ЕУ о динамици нашег европског пута, пре свега Холандије и Француске.
Да би Србија постала чланица 2025. године, мора да отвори и оконча преговоре о свим поглављима најкасније до 2023, с обзиром на то да процес ратификације уговора о приступу нове чланице у државама ЕУ траје, у просеку, у две године.
Спуштање нивоа односа
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић такође сматра да Србија не треба да чини никакве исхитрене кораке када је реч о спољној политици и настави са рационалним приступом у односима са ЕУ:
- Један од могућих одговора на често нефер третман који имамо од стране Брисела у ЕУ интеграцијама јесте да се спусти ниво односа са ЕУ, али без њиховог прекидања.
Опасне акције француске војске, гомилају трупе у зони Асадове војске. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости
