Прва тематска студија у оквиру пројекта "Мир и безбедност 2018.", коју је за потребе Европског парламента сачинило аналитичко и истраживачко тело те институције односи се на Западни Балкан и успешност ЕУ у изградњи мира у том региону.

Како се наводи, обновљени политички интерес ЕУ за Западни Балкан не може да буде једина снага која ће да гура регион напред, већ одговорност за спровођење реформи у том региону и помирење мора доћи изнутра, првенствено од локалних и националних власти.

Не може бити компромиса око европских стандарда, када је реч о јачању независности, непристрасном и ефиксано судство, јачање борбе против корупције и организованог криминала као и стварање услова који гарантују пуну слободу изражавања и медија, стоји у студији.

Проширење ЕУ неопходно, али...

Иако је, како се наводи, континуирано и посвећенео ЕУ проширење неопходно, промена се не може наметнути споља.

"Основна одговорност за спровођење реформи на Западном Балкану, пре свега оних осетљивих у области суверенитета и успех у процесу помирења мора доћи изнутра, првенствено од локалних и националних власти", наводи се даље у том документу.

Посебно се, наиме, наглашава да ЕУ са свом својом финасијском подршком и инситирањем на стандардима не може да надвлада "етничко национлистичке игре моћи" које су и даље присутне у, како се наводи, " БиХ, на Косову", као и у "политичким односима Србије и Косова".

У студији се констатује да током седам година Бриселског дијалога, односи између Београда и Приштине, како се наводи, осцилирају између нормализације и "стања напетог мира и спречавања сукоба".

"Недавни догађаји - убиство српског политичара са севера Косова Оливера Ивановића и хапшење званичника српске владе Марка 
Ђурића од косовске полиције у Северној Митровици подстакли су нове тензије и повећале неизвесност када је реч о будућности процеса нормализације”, наводи се, такође.

Подсећа се и да ЕУ није спремна да "увози нове спорове и нестабилност“ и да инсистира на коначним и обавезујућим решењим за билатералне спорове пре него што нека држава приступи Унији.

Шта мора да уради Србија

Када је о Србији реч то, према студији, конкретно значи да "Београд мора да закључи и спроведе правно обавезујући споразум са Приштином пре него што се придружи ЕУ".

Подсећа се и да је европски комесар за преговоре о проширењу, Јоханес Хан, раније послао снажну поруку Србији да, како се наводи, "мора да реши своја билатерална и гранична питања пре него што уђе у чланство у ЕУ”.

Студија, која се бави улогом ЕУ на Западном Балкану од заустављња ратова деведесетих преко пост конфликтног периода и ”обнове нормалности” до фазе изградње ”позитивног мира” као дела процеса проширења, оцењује да ЕУ и земље чланице ”нису биле спремне” и ”нису успеле” да зауставе војне конфликте у БиХ и на Косову током деведесетих због чега су морале да се укључе УН, САД и НАТО.

”Иако су земље чланице задржале широк консензус када су кључне одлуке у питању, оне су биле суочене и даље се суочавају са моментима великих неслагања (то је био случај са признавањем Хрватске 1991. године и решавањем питања статуса Косова што траје од 1999. године). Истовремено, друге велике силе САД, Русија, Турска и Кина, присутне у већ пренатрпаном међународном игралишту, прошириле су свој утицај у региону последњих година, а неке од њих и на штету ЕУ утицаја”, каже се у студији.

Утицај Русије

Додаје се да Русија има значајан утицај на Западном Балкану, а ко разлог се наводи то што већина земаља у региону и даље, кажу, зависи од испорука руског природног гаса.

Каже се да се Москва ”традиционално фокусира на односе са Београдом”, где има ”велики удео у енергетском сектору Србије у замену за подршку Русије позицији Србије над Косовом у Савету безбедности УН”.

Студија се позива и на анализе које показује да су ”историјске и верске везе мање релевантни фактори него прагматизам и опортунизам, када је у питању однос Русије са земљама југоисточне Европе”.

Истовремено, оцењује се да је Кина учинила низ стратешких аквизиција и инвестиција у Југоисточној Европи у сектору саобраћаја и да јој је у погледу реализације пројекта "Србија кључни партнер"”.

”До сада је Кина само у Србији уложила више од милијарду долара, углавном у облику кредита, како би финансирала изградњу саобраћајне инфраструктуре и енергетских пројеката у земљи”, стоји у тексту студије.

Наводи се и да је ЕУ са другим донорима у пост конфликтном периоду била укључена у политичку медијацију на Западном Балкану и понудила обимну хуманитарну, финансијску и техничку помоћ.

Мир још далеко

”Иако се не може порећи напредак у безбедности, стабилизацији и донекле у изградњи економија и институција на Западном Балкану, план изградње 'позитивног мира' је још далеко од остварења”, тврде аналитичари Истраживачког центра Европског парламента.

Економске реформе и развојене мере у региону су оцењене као ”реалтивно успешне” (само за део популације), док је ”микс асиметричних економских политика” довео до ”повећања уместо смањења социјаних нејднакости”.

Анализа наводи да се БиХ, Србија и Црна Гора налазе на зачељу региона када је реч о нејднакости примања и опоравку предтранзиционог БДП-а.

Цитирају се и последња процене Светске банке које говоре да би уз тренутне стопе привредног раста региону било потребно 60 година да по просечном дохотку по глави становника достине ЕУ просек.

Са бржим растом између 5-6 процената то би било оствриво до краја тридесетих година овог века.

Као неке од разлога за подбацивање ЕУ у остваривању агенде ”позитивног мира” на Западном Балкану, аутори студије ”Мир и стабилност 2018” наводе конфузију због недостатка континуитета између ЕУ стратегија стабилизације и ЕУ претприступних стратегија. Као други разлог наводе се различити ”интереси и погледи” земља чланица ЕУ када је Западни Балкан у питању што је онемогућило пуно јединство политике ЕУ према региону.

Мешање САД, НАТО, Русије...

”Поврх тога, директно мешање САД, НАТО и Русије створило је у неким фазама и на неким местима ствара понашања која личе на протекторате што је самњило утцај ЕУ. Друге змље, као што су Кина и Турска, такође могу да имају дестабилизујућу улогу у региону”, оцењују аналитичари Европског парламента.

Оцењено је да, са једне стране, лидери из региона ”испуњавају мало” од преузетих политичких, управних и социјалних обавеза док је ЕУ страна растрзана између ”врло амбициозних изјава и оскудних средстава и спорих реакција.”

”Ако је стваран 'позитивни мир' на Западном Балкану коначни циљ онда ЕУ мора да размисли које су то кључне реформе, са којим играчима треба сарађивати и као решавати проблеме опструктивних елита и оних који кваре процес изградње мира. Истовремено, лидери са Западног Балкана морају да буду у потпуности посвећени тешким али неопходним рефомама и њиховој примени, јер то је једини начин напретка ка уласку у ЕУ”, закључак је студије.

Чланство у ЕУ кључ

Закључује се и да ЕУ чланство, које подразумева добро управљање, поштовање људских права, заштиту мањина, отпорност друштва и трансформацију политчке културе, остаје кључ за промене на Западном Балкану.

Прочитајте ОВДЕ какво је то пророчанство чувеног историчара а тиче се цивилизације, Европе и света.

Извор: Танјуг