Пише: Вилијам Енгдал

Сваки елемент недавних и све већих корака различитих земаља да се избегну зависности од долара, сам по себи није довољан да се оконча доминација америчког долара путем Вашингтонове способности да примора друге земље да купују или продају нафту само у доларима. Па ипак, свака једнострана провокација и акција санкција од стране Вашинтона приморава друге земље да пронађу решења која се пре само четири године нису сматрала могућим или практичним.

Од шокантних цена нафте 1973. године након Јомкипурског рата, Вашингтон и Волстрит су се трудили да осигурају да ће ОПЕК, под вођством Саудијске Арабије, продавати своју нафту само у америчким доларима. То је осигурало да потражња за америчком валутом може бити више или мање независна од унутрашњег стања америчке економије или државног дуга или дефицита.

Тај систем, назван рециклирање петродолара од стране Хенрија Кисинџера и других у то време, био је од виталног значаја за глобалну способност САД-а да пројектују своју моћ, и истовремено је омогућио њиховим већим корпорацијама да се удаље од националних домаћих пореза и инвестиција, у процесу пружања спољних услуга местима као што су Кина или Мексико, Ирска или чак Русија.

Ту где би значајна група нација могла одбацити долар и окренути се другим валутама или чак трампи у овом тренутку, то би могло покренути ланчану реакцију догађаја који би довели до оштрих повећања америчких каматних стопа и нове америчке финансијске кризе која би била далеко опаснија него она од пре десет година.

Америчка манија санкција

Још од 11. септембра 2001. године, америчка влада се ангажовала у процесу трансформисања  употребе финансијских санкција, наводно против финансирања терористичких група попут Ал Каиде, у централно оружје ратовања у одбрани Америчког века. Најновија одлука америчког Трезора да наметне радикалне нове форме циљаних санкција на Русију, које не само да забрањују америчким грађанима да послују са њима, већ и прете санкцијама грађанима који нису амерички држављани а обављају такве послове, уследила је након поновног наметања драконских нових америчких санкција Ирану.

Трампова администрација, повлачећи се једнострано из Заједничког свеобухватног плана акције (ЈЦПОА), или иранског нуклеарног споразума, најавила је да ће друге земље које тргују иранском нафтом морати привести крају ту трговину до новембра, или се и сами суочити са санкцијама, такозваним секундарним санкцијама. Амерички Трезор је такође усмерен на виталне међународне реосигуравајуће компаније или стране банке које би могле бити укључене у трговниу иранском нафтом. Најновије иранске санкције се користе као оправдање за Одељак 1245 Закона о ауторизацији националне одбране за фискалну 2012. годину.

Оно што овај неоправдани потез САД-а чини јесте да приморава кључне нације, укључујући Кину, Русију и сам Иран, могуће уз ЕУ, да се дистанцирају од долара као никада до сада.

Трговина нафтом у кинеском јуану

У марту ове године је Кина покренула нафтне фјучерсе у јуану. Фјучерси су кључна компонента данашњег глобалног трговања нафтом. То је први нафтни фјучерс уговор који није у америчким доларима. До нових санкција америчких санкција Ирану, Вашингтон је то сматрао малом непријатношћу којој би требало неколико година, ако икада и стекне озбиљно прихватање. Сада би амерички напори да блокирају Иран да продаје своју нафту у доларима могли дати огроман подстрек Шангајским нафтним фјучерсима, и прихватање унапред онога што неки зови петројуан.

Кина је за сада највећи купац иранске нафте, увозећи око 650.000 барела дневно од недавног укупног иранског извоза од око 2,5 милиона барела дневно. Индија је други највећи купац са око 500.000 дневног увоза. Јужна Кореја је трећа са 313.000 барела дневно, а Турска четврта са 165.000, наводи се у недавном извештају Блоомберга. Вероватноћа да ће Иран, који је недавно изразио жељу да буде независан од долара, продати своју нафту Кини у кинеском јуану, изузетно је висока. Ако би Кина обавила продају у јуану као предуслов за наставак куповине иранске нафте, то би значајно повећало употребу кинеског јуана у глобалној трговини на рачун долара.

Иран је такође кључни стратешки партнер у кинеској иницијативи Један појас, један пут, њиховом евроазијском инфраструктурном пројекту који је вредан више милијарди долара. Након најновијих америчких санкција, у извештају да је француски нафтни гигант Тотал можда приморан да прода свој већински удео у иранском огромном пољу природног гаса у Јужном Пару, извор кинеске државне енергетске индустрије је изјавио да је кинеска гигантска нафтна група ЦНПЦ спремна да преузме француски удео. Тренутно Тотал има 50,1% а ЦНПЦ 30%, са иранском државном нафтном компанијом од 19,9%. Трампов шеф Савета за националну безбедност, Џон Болтон, дугогодишњи неоконзервативни заговорник рата који се раније залагао за рат против Ирана, изјавио је да ће се фирме ЕУ суочити са америчким санкцијама ако наставе да раде са иранском владом.

Даља индикација растућих економских веза између Кине и Ирана, 10. маја, је то да је Кина покренула директну копнену железничку службу која повезује њену Унутрашњу Монголију од Бајанура, неких 8.000 километара кроз Казахстан и Туркменистан, са Техераном. Време превоза робе се процењу на 14 дана, што је неких 20ак дана мање од времена потребног за океански превоз робе.

Потези Русије

Други значајан пословни партнер за Иран, Русија, иако се мучи са америчким санкцијама, ангажовала се на бројним пословним споразумима у Ирану након иранског Нуклеарног споразума из 2014. године и укидања санкција. Путин је експлицитно прогласио жељу Русије да постане независна од америког долара из безбедносних разлога везаних за санкције. У том погледу, билатерална трговина између Русије и Ирана је на бази недоларске трампе за многе производе још од новембра 2017. године.

Даље, ирански министар спољних послова Мохамед Јавад Зариф је боравио у Москви 14. маја како би разговарао са руским Лавровом о будућности руског споразума о пројекту нуклеарне електране, и обе стране су обећале наставак економске сарадње. Неколико руских нафтних компанија је већ ангажовано у иранским пројектима.

Трговина између Русије и Кине се такође удаљава од долара, чак и пре најновијег глупог америког одбијања иранског споразума. Тренутно је Кина највећи трговински партнер Русије са 17% удела, што је двоструко више него између Русије и Немачке, која је на другом месту. Даље смањење трговине у доларима између ове две земље ће се вероватно повећати.

На састанку у Дискусионом клубу у Шангају 25. априла, Зоу Ликун, председник Уније кинеских предузетника у Русији, изјавио је да ове две Евроазијске земље треба још више да се удаље од долара у својој билатералној трговини. Он је рекао: “Лидери ове две земље треба да размисле о побољшању односа, нарочито у финансијској сарадњи. Зашто плаћати у страној валути? Зашто долар? Зашто евро? Трансакције се могу обављати директно у јуану у рубљи,“ рекао је он за руску државну ТВ.

Чак и пре најновијих руских и иранских санкција из Вашингтона, Русија и Кина су пажљиво избацивале долар у својој билатералној трговини. Русија је крајем 2016. године успоставила нафтни фјучерс уговор којим се тргује на берзи Санкт Петербурга користећи своју рубљу за цену руских уралских нафтних фјучерса паралелно са Шангајским фјучерсима у петројуану.

Процењује се да ће ове године билатерална трговина између Кине и Русије достићи 100 милијарди долара, након повећања од око 31% у 2017. години. Банке и компаније ове две водеће евроазијске земље пажљиво постављају темеље за независност од долара, а тиме и рањивост на доларске санкције.

2017.године је већ девет одсто руске робе у Кину учињено у рубљама; руске компаније су платиле 15% кинеског извоза у јуану. Ова директна плаћања у рубљи и јуану заобилазе ризик од долара или евра где су НАТО санцкије све већи фактор.

Даље изоловање ове две евроазијске државе од америчког финансијског рата и санкција је то да ова плаћања могу бити независна од међубанкарског платног система Европске уније  СВИФТ користећи успостављени кинески међународни платни систем (ЦИПС). Преко 170 руских банака и брокера широм Русије већ тргује у јуану на Московској берзи где су представљене велике кинеске државне банке као што су Банка Кине, ИЦБЦ, кинеска Конструкциона банка и Пољопривредна банка Кине. Девизни курс рубље и јуана се израчунава без учешће америчког долара.

Да ли ће ЕУ пратити?

У последњих неколико дана су такође постојали извештаји о томе да Европска унија разматра могућност трговања иранском нафтом у еврима, пре него у доларима као што је до сада било.

Они су осудили Трампов унилатерални прекид са иранским нуклеарним споразумом и траже начине да сачувају трговину у иранској нафти, као и велике уговоре о великим авионима и другим технолошким уговорима које угрожавају САД.

Шеф спољне политике ЕУ, Федерика Могерини, изјавила је  да ће министри спољних послова Велике Британије, Француске, Немачке и Ирана радити на практичним решењима као одговор на Вашингтонов потез у наредних неколико недеља. Они наводно планирају да прошире економске везе са Ираном, укључујући и област нафте и гаса.

Ако би ЕУ направила такав потез, она би срушила темеље доларског ситема а тиме и америчку пројекцију моћи. Иако је то тренутно врло мало вероватно, сваки потез Вашингтона да оштети економске интересе ЕУ , што се очигледно одиграло од 2014. године у руским санкцијама које је захтевао Вашингтон, изгледи о великој текнонској промени у геополитичким савезима далеко од Атлантика постају опипљивији.

Улога америчког долара као водеће светске резервне валуте је камен темељац Вашингтонове моћи, зеједно са њиховом војном снагом. Ако би се значај тога умањио, то би ослабило способност Пентагона да води ратове за наставак доминације суперсиле користећи ресурсе других нација.

Што необузданије наметање санкција од стране америчког Трезора приморава нације попут Кине, Ирана, Русије и потенцијално ЕУ да смање зависност од долара, то је слабија моћ Вашингтона да доминира другим народима. У срцу овог процеса, као и прошлог века, је борба за контролу нафтом и улога долара у сврху те контроле.

Нападнут Израел, испаљен велики број ракета. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: webtribune.rs