Недавно је објављено друго издање радне свеске, у ком је овај пример остао и никаквих примедби није било. То је изјавио један од аутора радне свеске Владо Ђукановић, наш познати лингвиста, поводом полемике на друштвеним мрежама да ли је стиху који пева Светлана Ражнатовић место у уџбенику.
Ђукановић напомиње да није реч о уџбенику из кога деца уче на примерима већ о радној свесци у којој вежбају, а један од осам примера у задатку у којем се од ученика тражи да подвуку именице у вокативу је и стих Марине Туцаковић.
– Да ли је ово звучна радна свеска, коју отворите и запева Цеца Ражнатовић? Није. Текст је написала Марина Туцаковић која је написала 80 одсто хитова популарне музике од седамдесетих година па наовамо. Дакле, она је неспорна као текстописац. Очигледно да нико није гледао задатак већ је само заокружио двостих, лупио стрелицу и написао Цеца. У задатку пише да треба подвући облике вокатива у примерима из поезије и популарне музике. Шта је нелегитимно у том налогу? Ништа. У задатку имате четири примера из поезије, од којих један пева Здравко Чолић, па имате линију преко целе ширине стране и испод ње четири примера из популарне музике. Овај пример спада у турбо фолк захваљујући томе што га пева Цеца Ражнатовић, а да га је отпевао Здравко Чолић тај стих вероватно не би био споран. Према томе само је проблем у томе ко пева те стихове – наводи Ђукановић.
Он додаје да овај задатак указује и на то да је стандардни књижевни језик полифункционалан, али да нико не обраћа пажњу на детаље, алудирајући на линију која раздваја примере из поезије и популарне музике.
– Изнад линије језик служи за писање поезије, испод линије тај исти стандардни књижевни језик служи за писање текстова популарне музике. Овде се показује полифункционалност језика, да не служи само за писање романа, поезије, драма и приповедака него и за свакодневне разговоре, за писање на Фејсбуку и Твитеру, СМС порука – каже Ђукановић.
Истиче да је у задатку наведен упечатљив пример, јер песму очито знају и они који слушају Цецу и они који је не слушају, чим су препознали ко је пева, јер то није наведено у радној свесци. А суштина је, додаје, да ученици као вокатив подвуку реч „громе“, а не „лепи мој громе“ и „сафиру“, а не „плави мој сафиру“. Ђукановић пита да ли је цитирање стихова Марине Туцаковић забрањено само у песмама које пева Цеца Ражнатовић или и у песмама свих других извођача.
Он каже да се, наводећи у уџбеницима само примере из „добре“ књижевности, шаље порука да се књижевни језик користи само ту и кад се пише нешто озбиљно, а да се не мора водити рачуна кад се пише на Фејсбуку и Твитеру.
– Овим освешћујете децу да се књижевни језик свуда употребљава, па чак и у песмама које напише Марина Туцаковић, а отпева Цеца Ражнатовић. Дакле и то треба да буде књижевни језик, то није искључено. Ако сте писмен човек и на Твитеру и Фејсбуку и у СМС порукама треба да пишете велико слово, интерпункцију, да знате облике вокатива и свих других падежа – поручује Ђукановић.
Фејсбукаши су ове његове изјаве пропратили питањем – Што не стави и “спремте се спремте...”?
Прочитајте ОВДЕ шта је још рекао министар просвете о овоме.
Извор: Данас
