Главни мотиви овог текста биће Споменик незнаном јунаку и Хотел Авала, изграђени у периоду Краљевине СХС/Југославије. Оба архитектонска дела поседују веома занимљиву градитељско-филозофску концепцију, која је позната само малом броју стручњака.
Заједничко за оба остварења је да су грађена на иницијативу краља Александра Карађорђевића и да су њихови аутори пажљиво одабрани уметници/архитекте, који су већ увелико стварали у престоници Краљевине СХС. Покушаћемо да расветлимо зашто је овај концепт, са великом пажњом покренут од стране краља Александра, доживео своју реализацију управо на Авали.
Најпре је на краљев захтев 1928. године (по неким истраживањима 1931), за потребе Министарства руда, шумарства и водопривреде, изграђен хотел Авала, где се као аутор потписује руски архитекта Виктор Лукомски. Његова најзначајнија референца пре хотела, била је пројектовање комплекса Краљевског двора на Дедињу (коаутор архитекта Живојин Николић) у периоду од 1924. и 1929. године, док је после хотела 1935. године пројектовао зграду Патријаршије, која се налази преко пута Саборне цркве.
Заједничко за све ове пројекте је да су изведени у архитектури код које доминира присуство српског средњовековног градитељства, такозваног (нео)српско-византијски стил, што се може видети у примени рустичних камених квадера, средњовековних лукова и портала, прозорских отвора и препознатљивој декорацији. Аутор декорација на свим објектима био је још један Рус, вајар Владимир Загородњук.
Борба човека и природе
Као што се на први поглед примећује, хотел Авала такође поседује форму средњовековног утврђења, са грубо обрађеним каменим квадерима, којима је обрађен каскадни степенишни прилаз и пространи трем хотела. Форма зграде је модерна, у виду прочишћених кубуса, али са обавезним средњовековним аркадама, које обликују свод трема.
Највише пажње посматрача привлаче две монументалне статуе сфинге, постављене на боковима прилазног степеништа, које су дело вајара Загородњука. Нешто дискретније обрађен је и главни улаз у хотел са супротне стране, који такође поседује трем.
Капители стубова трема декорисани су рељефима у бетону, на којима су представе митских бића, полу људских-полу животињских, као што су Сатир, Кентаур, Сирена и Сфинга. Како је зграда хотела изграђена у природи (полудивљем простору), овим је наглашено присуство човека у том окружењу, јер сва ова митска створења симболише борба њихове разумне човечије природе са дивљом, страственом природом животиња.
Сфинга је посебно наглашена јер су у њој оваплоћене карактеристике човека и три свете животиње – бика, лава и орла и као таква преставља чувара митског, ирационалног, света тајног знања, који је доступан само одабранима.
Споменик идеји југословенства
Споменик незнаном јунаку настаје готово деценију касније, а потписује га вајар Иван Мештровић. Да би он био реализован, најпре је било потребно припремити терен за изградњу и то на самом врху Авале. Колико је овај пројекат био важан краљу Александру говори чињеница да је за потребе изградње споменика издао наредбу да се у потпуности сруши средњовековно утврђење Жрнов.
У периоду од 1934. и 1938. године, војска је полако односила камење и рашчишћавала терен. Последње године текли су радови на изградњи самог споменика и смештању костију погинулог безименог српског војника.
Овакви споменици били су чести у Европи након Првог светског рата, који су прослављали националну победу над непријатељем, која је била овековечена спомеником безименог војника.
Наравно, краљ Александар је желео много више од меморисања дела незнаног српског јунака. Кроз споменик желео је да прикаже идеју југословенства, која се са потешкоћама стварала у новој проширеној држави. Нажалост, био је жив само да постави камен темељац, не и да види завршено дело јер је исте године у Марсеју погинуо приликом атентата који је на њега био извршен.
Идеја је преживела свог поручиоца. Споменик је реализован четири године касније и у њему се огледао целокупан концепт идеје јединства у различитости, коју су пропагирали заговорници уједињења јужнословенских народа у једну државну творевину. Споменик је добио форму, која се позива на изглед античке гробнице персијског цара Кира Великог, која би тиме алудирала на древност нације коју прославља.
Проблем с уклесаним именом краља
Поред једноставности конструкције, једину декорацију чини осам каријатида, које су главни носиоци концепта југословенства. У питању су статуе Шумадинке, Црногорке, Хрватице, Словенке, Македонке, Банаћанке, Босанке и Далматинке, како су приказане у својим ношњама и именоване од стране самог аутора. На прочељу споменика је уклесан натпис – Александар И краљ Југославије незнаном јунаку.
Вајар Мештровић је кроз јединствен концепт сублимирао целокупну идеју Југословенства, коју је од њега поручио краљ Александар. Детаљну анализу споменика разрадио је Проф. Др Александар Игњатовић у својој књизи Југословенство у архитектури 1904-1941.
Наравно, појавиле су се замерке на тему споменика. Многи су још када је споменик био завршен скретали пажњу на чињеницу да се спомеником меморише слава незнаног српског војника, који је погинуо у одбрани Краљевине Србије, а да његов концепт пропагира кључну идеју Краљевине Југославије.
Изградњом споменика и хотела, Авала је заоденута у рухо митског и мистериозног.
Још је у време непосредно после изградње, ово излетиште и меморијални комплекс, кренули су да интригирају посетиоце.
Древна архитектура споменика деловала је веома упечатљиво, нарочито када се посматрала током јутарње измаглице, а сличан ефекат је изазивао изглед хотела, декорисаног митским створењима шума и дивљина.
Целокупан утисак је био толико фасцинантан, да је и Јосип Броз Тито, који званично никада није дошао да положи цвеће на гроб незнаног јунака (многи тврде да је то због уклесаног натписа, где му је сметало име краља Александра), кришом ноћу долазио, шетао се и у тишини посматрао црни, гранитни споменик.
Ако желите да сазнате како је хрватски историчар шокирао Хрвате објашњењем у каквим су везама са Србима, погледајте ОВДЕ.
Извор: Курир
