"Смерч" слови за један од најефикаснијих ракетних бацача у свету, док "панцир" представља основу противваздушне одбране у десетак држава света, укључујући Русију и Кину.
Руски тешки вишецевни ракетни бацач "БМ-30 смерч" (вихор) испаљује 12 ракета калибра 300 милиметара са максималним дометом од 90 километара. Осим Русије, овај бацач се налази у наоружању двадесетак армија у свету, укључујући Алжир, Јерменију, Сирију, Кину, Венецуелу, Кувајт, Пакистан и Индију. Минимални домет ове ракете је 20 километара, а ракетни бацач може бити монтиран на два типа возила – руски МЗКТ МАЗ-543 8х8 и чешку "татру", који могу да развију максималну брзину од 60 километара на час.
Аутономија ових возила је око 850 километара. Кабина није оклопљена, а место за официра који руководи паљбом смештено је одмах иза кабине. Како би возило било стабилно током испаљивања пројектила, "смерч" је опремљен и склопивим ногама, смештеним крај предњих и задњих точкова. Кинези су, током последње деценије, развили две подваријанте овог система, АР-2 и АР-3, код којих су повећани калибри домета.
Током сиријске кризе, снаге Башара ел Асада користиле су "смерч" у акцијама око Хаме. Ови системи испоручени су Сирији 2014. године, али западни извори нису сасвим сигурни да ли је оружје стигло из Белорусије или Русије. Користи седам различитих пројектила, укључујући касетне противпешадијске и противтенковске мине, високоексплозивне противтенковске бојеве главе, парчадне и термобаричне бојеве главе. Сматра се једним од најефикаснијих ракетних бацача у свету. "Панцир С1" – убица "апача" и авиона А-10 Развој "панцира" почео је 1989. године, када су сходно политичким променама у свету измењене и техничке спецификације оружја које је потребно руској армији.
Створен је како би трупама пружио подршку од напада америчких јуришних авиона "А-10 тандерболт" и борбених хеликотера "апач". Овај систем представља промене тактичких претпоставки руске војске, па је нови хибридни систем, који укључује противавионске пројектиле и противавионске топове, створен како би се пружила директна подршка трупама на терену, али и противавионским системима великог домета, као што су С-300 и С-400.
Сваки од ових система може да функционише самостално, али у идеалним конфигурацијама батерије чини десет лансера праћених мобилним командним центрима. Монтира се на више различитих возила, укључујући камионе и гусеничаре. Руска армија је "панцире" распоредила у Сирији, као директну заштиту својих снага. "Панцири" су, такође, употребљавани током сукоба у Украјини. Наоружање овог система чини 12 пројектила 57Е6 или 9М335 и два аутоматска топа калибра 30 милиметара, који испаљују до 2.500 граната у минути.
"Панцир" може да нападне до четири циља истовремено. Оба пројектила која се користе на "панциру" су двостепена и основу чини бојева глава са 20 килограма експлозива и близинским упаљачем. Може гађати мете на даљинама од 1,2 до 20 километара. "Панцир" се налази у наоружању армија Алжира, Ирана, Ирака, Јордана, Омана, Русије, Сирије, Уједињених Арапских Емирата и Вијетнама.
Прочитајте ОВДЕкаква је то суперпушка дошла у Србију?
Извор: РТС/Информер
