Пише: Крис Кантан
Нафтна конкуренција
У погледу доказаних резерви у свету, Иран је бр. 4 у нафти и бр. 2 у природном гасу. Тако ће слободан Иран угрозити Саудијску Арабију као произвођача нафте бр. 1.
Да би дали неки историјски контекст, једини разлог што су Саудијци толико богати јесте то што је Иран практично изолоан од 1979. године захваљујући америчким санкцијама. Деценијама пре тога, Иран је био бр. 1 у производњи и преради нафте, али се све променило када су Саудијци дошли у дослух са међународним финансијерима да креирају шему нафта за долар (“петродолар“) 1970. године током доларске кризе.
Заузврат, западни империјалисти су претворили Иран у глобалног изганика. Тако је 1970. године Иран производио више нафте него Саудијска Арабија; међутим, 1980. године, Саудијци су производили шест пута више нафте него Иранци!
Повратак Ирана ће такође значити конкуренцију америчким компанијама које се баве производњом нафте из шкриљаца, чија производња расте од 2011. године (када је Либија уништена!).
Изазов Израелу
Израел жели слабе арапске комшије које може да порази и отме од њих нафту и земљиште – главни пример је Голанска висораван, која има огромне нафтне резерве а која је отета Сирији. Постоје и Израелци који сањају Велики Израел, који обухвата земљишта многих суседних земаља.
Иран је јак и независан; помогао је у поразу џихадиста Ал Каиде и ИД у Сирији; врло је вероватно да помаже антисаудијским побуњеницима у Јемену; и наоружава Хезболах који може ударити Израел ако се он умеша у Либан.
Завади па владај; продаја оружја
Ако би се сви на Блиском истоку сложили једни са другима, не би било потребе за америчким војним базама, а Саудијска Арабија не би куповала америчко/британско оружје. То би било ужасно!
За војно-индустријски комплекс, Блиски исток је у последње две дециње био крава музара. Вечити ратови значе огромано ратно профитирање за приватне предузетнике и одбрамбене корпорације. За геополитичке елите, императив је контролисање нација и региона.
Стога је у интересу западних империјалиста да подстакну сунитско-шиитски, саудијско-ирански сукоб и одрже га у ниском интензитету без пуноправног рата – уосталом, корпорације не желе да њихови нафтоводи и рафинерије буду уништене. У геополитици, ова стратегија се зове “контролисани хаос.“
Евроазијски савез Ирана, Кине и Русије
Постоји велика борба за контролу Евроазије, а Иран је кључни део у геополичкој шаховској табли. Све док је Иран био изолован и слаб, није било важно. Али сада Иран улази у свакакве врсте војних и економских савеза са Русијом и Кином – две земље које је Трампова администрација означила као “супарничке силе“ и “ревизионистичке силе“ које су најавиле еру “велике конкуренције у области моћи.“
Иран је такође кључна компонента кинеског Пута свиле (такође познатог и као иницијатива Један појас, један пут) – теретни возови из Кине морају проћи кроз Иран на свом путу ка Африци и Блиском истоку. Дестабилизовање Ирана значи саботирање кинеског Пута свиле, и то би било врло пожељно за западне империјалисте.
Међутим, уколико иранско-руско-кинеска коалиција опстане, то ће за Запад значити следеће:
-Не могу освојити Сирију и Либан.
-Могући губитак Ирака, јер постоји огромна шиитска већина. Ово ће, заузврат, довести до значајног шиитског раста – четири суседне нације Либана, Сирије, Ирака и Ирана. (*Либан = Хезболах, у умовима Израла/САД).
-Делимичан губитак Турске, кључног члана НАТО-а. Односи Ердогана и САД-а су већ уздрмани; а Турска купује ракете од Русије, приближава се Ирану и планира да се придружи кинеском Један појас, један пут.
-Парцијални губитак Катара као вазалне државе. Катар снажно ради на томе да удовољи естаблишмент САД/ЕУ и домаћин је огромне америчке војне базе. Међутим, Катар такође дели највеће светско поље природног гаса са Ираном, који је постао још више стратешки и неопходан савезник након саудијске блокаде прошле године.
-Могуће исељавање америчких војних база из Авганистана, земље која се граничи са Ираном и сада жели да се придружи ЦПЕЦ-у – Економски коридор Кине и Пакистана – то је толико обећавајуће да Пакистан показује дипломатски средњи прст Вашингтону.
У суштини, САД су на ивици да изгубе своју хегемонију у низу суседних земаља од Блиског истока до Кине. Четири лидера која су активно радила на овом су моћни брокери у Русији, Ирану, Сирији и Либану. Кина тихо помаже на економском фронту, док пази да војно не изазове САД, бар не превише.
То су разлози због којих западни империјалисти жестоко покушавају да сруше тренутни ирански режим. Неоконзервативци попут Болтона су у парнерству са МЕК-о, култно-терористичком групом коју је америчка влада 2012. године сматрала нешкодљивом. Трампово повлачење из иранског нуклеарног споразума (ЈЦПОА) даје ратним хушкачима још једну шансу да сруше иранску економију путем санкција, што ће такође приморати европске компаније да се повуку из Ирана и присилно их вратити под америчку диктатуру.
Ратни хушкачи не брину много о томе шта се дешава након промене режима. Ако Иран буде уплетен у горки грађански рат између исламиста и секулариста у следећој деценији, то ће бити сјајно. Хаос се заправо може искористити да се Иран распарча – Балучистан на истоку, Кузестан на југу и Курдистан на северозападу. Ово ће осигурати да Иран никада више не буде утицајна регионална власт. Наравно, све ово би такође значило и милионе избеглица које хрле у Европу и Америку, али су геополитичке махинације немилосрдне.
Руски бомбардери разнели базе џихадиста из којих су покретали нападе на САА! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Sott.net./ webtribune.rs
