Руско ваздухопловство послује са 62 Ту-М3. Неки од ових авиона су спровели борбене мисије у Сирији. Према најављеним плановима, 30 Ту-22М3 ће бити модернизовано како би се испунио М3М стандард до 2020. године. Овај авион није класификован као тешки бомбардер и према томе није покривен новим СТАРТ споразумом.
Ова далекосежна надоградња укључује побољшану авионику, нови пакет комуникације, ажурирани систем за контролу оружја, дигиталну радио-навигациону опрему, и могућност напада на копнене и морске циљеве са прецизно-вођеним оружјем дугог домета.
Има следеће спецификације: максималну брзину од 2.300 км/ч; брзину крстарења од 900км/ч; плафон лета 13.000 м; максимална висина од 14.000 м; брзина пењања од 15 м/с; операдивни домет од 7.000 км (10.000 км са допуњавањем горива у ваздуху); тежина кад је празан 53.500 кг; максимална тежина при узлетању 126.400 кг; и посада од њих 4. Кокпит под притиском је опремљен системима за контролу климе.
Авион напајају два турбофан мотора НК-25 са великим усисавањем ваздуха и двоструким издувавањем. Сваки мотор производи макисмалан потисак од 25.000 кг. Са својом трицикличном опремом, овај авион може да слети на неприпремељне писте.
Садржај наоружања укључује Кх-32 дугог домета, вишенаменску ракету специјално дизајнирану за напад на ударну групу носача америчке морнарице са нуклерном или конвенционалном бојевом главом од 500 килограма. Може погодити и копнене циљеве.
Списак непријатељских средстава које може ударити укључује радарску опрему, велика пловила, мостове, електране, командна места и друге војне инсталације. Опремљен инертним навигационим системом и радио-радарским трагачем, не зависи од сателита по питању навођења, што га чини имуним на ометање.
Ракета лети дуж јединствене путање, пењући се у стратосферу (40 километара) након лансирања, а затим или иде директно доле да погоди мету или изврши плиће понирање како би се приближила летећи на пет метара изнад површине. На тако малој висини, Кх-32 се не може детектовати радаром, све док није удаљена само око 10 км, што оставља отприлике 10 секунди времена за реаговање.
Брзи и покретни,, системи ваздушне одбране имају времена да се одбране. СМ-6 противавионска ракета (САМ), амерички најбољи алат ваздушне одбране, бескорисна је против Кх32.
Има оперативни домет и до 1.000 километара и максималну брзину од 5.400 километара на сат (1.500 метара у секунди) током завршне фазе свог лета.
Ту-22М3М може ностити три Кх-32 (од којих је свака тежине око 6 тона) или 12 лакших Кх-15 ракета. Кх-15 Радуга је хиперсонично аеробалистичко оружје са оперативним дометом од 300 км. Авион ће моћи да носи шест до осам крстарећих ракета Кх-САД средњег домета (до 2.000 км), а постоје планови за развој и производњу под покровитељством руског Државног програма за наоружање за период од 2018-2027. године.
Његов терет се такође састоји од ФАБ-250 или ФАБ-1500 слободних падајућих бомби. Авион је наоружан топом ГШ-23 (23мм) уграђеним на репу са даљнским управљањем.
Ту-22М3М користи специјални рачунарски подсистем СВП-24 за прецизно вођење. ГЛОНАСС сателитски навигациони систем константно упоређује положај авиона и мете. СВП-24 мери параметре из окружења како би исправио лет. Информације се добијају из свих веза података како би израчунали параметри лета.
Постоји довољно сензора за омогућавање циљања чак и ако су ГЛОНАСС пријемници ометени. Са постављеним навођењем пуцај и заборави, пилот се може концентрисати на суочавање са претњама и проналажењу нових циљева за гађање.
Тренутно руска стратешка ваздухопловна флота пролази кроз велику преправку. Модернизација Ту-160 суперсоничних стратешких тешких бомбардера је у току и требало би да буде завршена до 2030. године, заједно са надоградњом Ту-22М3М.
Способност руских ваздухопловних снага да нападну непријатељска средства, као елемент конвенциалног а не нуклеарног ратовања, знатно ће се проширити. Способност конвенционалног удара њихових оружаних снага ће бити знатно повећана додавањем релативно јефтиних мултипликатора у њихов већ постојећи арсенал конвенционалног офанзивног оружја дугог домета.
Ово ће знатно побољшати њихову способност пројекције моћи. Сукоб у Сирији је добар пример овога. Успешна побољшања руских ваздухопловних снага дугог домета илуструју способност руске одбрамбене индустрије да одговори на изазове данашњице.
Узели су руски Т-54, преправили га у робота са камерама и системом за навигацију и добили Терминатора. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
