Пише: Џевад Галијашећ
“И познаћете истину, и истина ће вас избавити“ Јеванђеље по Јовану 8,32
Вехабије и муџахедини, Ал каида и Исламска држава, видљиви из Москве и Вашингтона, за њих су се одселили на Марс и не прете никоме. У Русији то су забрањење организације.
У овом мандату, са овим људима и странкама на власти, на западу осмишљен, креће са реализацијом план изазивања хаоса и разбијања Републике Српске.
Подузимају се акције субверзивног карактера: креће правосудна, чаршијска харанга за забрану Дана Републике Српске, Деветог јануара, позиви Народној скупштини и Референдумској комисији тим поводом – лажни резултати пописа становништва – тужбе против Србије за геноцид – британски захтеви у Уједињеним нацијама; напади на Александра Вучића у Сребреници и агресивни оперативни продор у Србију, звани „Ушће“, криминализација институција Републике Српске и НАТО претња Србији због Косова, наоружавање и јачање наменске индустрије у ФБиХ, Бакирове претње ратом и напади на Србе и Хрвате као на „етничке мањине“, насилни покушај интегрисања Републике Српске у НАТО и отимање „перспективних локација“, стратешки важних објеката одбране.
Истовремено, неке издајничке групе пуне сућути (то је адекватан термин) траже правду на улици за страдалог младића и уз подршку споља, хистерично нападају и вређају најважније институције Републике Српске, најчасније и најбоље професионалце у полицији.
А Драган Ђурић, невини полицајац из Зворника кога је убио Нердин Ибрић, „вехабија са Марса“ или из Кучић Куле код Сапне, познат као полазник радикалне школе у Дубници – заслужује ли Ђурић правду, као чувар реда и поштени младић?
И младићи у Рајловцу, наши примерни чувари мира и земље, Недељко Радић и Армин Салкић, убијени од СДА-СЗП миљеника и штићеника у смрти, вехабије Енеса Омерагића: има ли мрвица правде за Армина и Недељка?! Бори ли се неко за то?!
Може ли за ову тројицу узорних, невиних и поштених младића, који су нас штитили и никога нису тукли – нити су пушили марихуану или се алкохолизирали… може ли за њих један Анкетни одбор који би утврдио позадину напада, логистичаре, организаторе и наредбодавце? Не само познате фанатике извршиоце, али од којих свакако треба кренути. Најмање што се може учинити је да у Народној скупштини Републике Српске, приликом разматрања извјештаја Анкетног одбора о Давиду Драгичевићу, буде указано на то и захтевано од сарајевских власти и правосуђа завршетак истраге о овим терористичким акцијама и невино убијеном полицајцу и војницима. Тражити било какву тужилачку одлуку након четири године и квалификацију дела од БиХ правосуђа а не политичким интересима мотивисане и врло злонамерне групе.
Тачније, може ли након четири године злочин према њима коначно бити расветљен и зашто Мектићи, Босићи, Говедарице и слични бар једном не прозову безбедносне агенције у Сарајеву или сарајевске тужиоце?! Зашто је живот и судбина једног младића важнија од три млада живота, брутално убијена у тишини и мраку исламистичке праксе која се у БиХ развила? Они који ћуте о томе и прикривају ове терористичке злочине, чувајући мрежу и организације које су планирале и провеле ова убиства преко својих фанатика, су саучесници – помагачи Ал каиде и Исламске државе, и заслужују казну. Али не само то.
Режирана и обавештајном операцијом организована мигрантска криза показала је потпуно одсуство примене закона: О граничној контроли, О Странцима, О кретању странаца, боравку и азилу… показује да кршење властитих закона са нивоа заједничких институција представља систем и праксу а не случајну појаву.
Манипулација информацијама и ширење лажних вести је улога коју је на себе преузео лажни безбедњак Драган Мектић, тако да је јавност могла сваки дан да слуша комичне конференције за штампу овог политичког дилетанта које су ипак успеле у основној намери: да прикрију степен угрожености уставног поретка те кршење закона које се дрско и безобзирно чини са нивоа заједничких институција.
Медијска сцена у Сарајеву, са снажним и злоћудним утицајем америчке Н1 ТВ, катарске Ал џазире, саудијских медија (Игман ТВ, САФФ…), иранских (Сахар ТВ, Бехар ТВ, Новинска Агенција Патриа НАП…), турских (Фактор, Став, Слободна Босна, Журнал, и други), производи сложно медијски мрак, у коме несметано функционишу као лажно огледало што дрско ругобу тумачи као исконску лепоту.
Те западне слуге, рушитељи мира и устава су потпуно заборавили да је њихово време ограничено, да је њихов мандат већ прошао и да ће одговарати за безакоње које је било основно обележе њихове четверогодишње владавине.
Терористичке акције и измишљене афере; убијање полицајаца и војника, некажњене терористичке акције широм света, некажњени и прикривани одласци домаћих убица до Африке, Магреба и Туниса те убијање невиних људи (попут инг. Завахри Мухамеда) као и напади на државнике и генерале… представља период највеће срамоте институција БиХ.
Та врста организованог криминала који чине у име институција државе криминализовани, корумпирани сарајевски махалаши и прњаворски имбецил схваћена је на прави начин и у земљама окружења а посебно у земљама Европске уније. Прије свега у Аустрији.
Вриједи нагласити и ово: мало је европских држава које као Аустрија његују тај специфични сентиментални однос према муслиманима БиХ па и самој БиХ, коју су током свог кратког управљања третирали као властити „corpus separatum“ и на крају сами утврдили ново име политичке заједнице која је требала изражавати и етничку целокупност државе.
Што значи да је намеравала избрисати постојање старих нација: Срба и Хрвата. Ипак, тај план, упркос настојањима Бењамина Калаја, није дао очекивани резултат.
Истина, читав век после великог пораза, понашање малог хабсбуршког намесника, чија је мајка трком бежала преко Блајбурга са својим нацистичким шефовима, минорног полусловенца-полуаустријанца, тзв. Високог представника у БиХ Валентина Инцка колико год подсећало на стара времена, у ствари, израз је америчке политике а не аустријске.
Свакако да у Сарајеву нису способни за нужну врсту нијансирања, тако да су изјаву Себастијана Курца о „сарајевским женама које су плаћене да буду завијене“, дату прије непуну годину дана, 21.08.2017. године, у „проклетој авлији“ доживјели као случајни гаф, предизборни трик и политички инцидент а не као резултат прецизних обавештајних података које је Курц морао ублажити и само мали дио саопштити аустријској јавности.
А онда је задњи дан маја, ове за Аустрију политички неважне и „не-изборне“ 2018. године, „Шеф групе за азил, миграцију и људска права“ у Министарству унутрашњих послова Аустрије Петер Вебингер упозорио да се формира нова мигрантска рута – „џамијска рута“, дуж које џамије нуде подршку мигрантима. Уводећи у јавни, безбедносни и политички дискурс, ново појмовно категоријално одређење кретања исламистичког таласа са Блиског истока према Балкану, изразио је уверење да растући број избеглица води ка „напетој ситуацији“, која се неће, развијати тако драматично као 2015. године, иако видно постоји сличан, изузетно велики потенцијал у кризним регионима.
У сарајевским кулоарима су још давно требали схватити да Инцко није Аустрија али и да у Босни и Херцеговини операцијом „Алтеа“ и Еуфором командују аустријски генерали. Потпуно свесни одбрамбених и безбедносних потреба своје државе и њеног окружења, они уредно достављају релевантне информације у Беч.
Мигрантски удар на БиХ дефинитивно је усмерен када су 14.05.2108. године, на „Консултативном састанку координационог тела за мигрантску кризу“, утврђене, проглашене и накнадном одлуком Савјета министара у примену уведене неке нове ванредне мере, које су подржали „сви присутни“ на крају, сви министри у Савјету министара и директори агенција и служби у оквиру заједничких институција које су задужене за примјену закона у овим областима. Те противзаконите и антиуставне мере сигурно нису биле из главе разних Мектића и Звиздића: стварни креатор хаоса на Балкану је ипак у америчкој амбасади и зове се Морин Кормак.
Актерима и планерима оваквих и сличних „акционих планова“ и посебних мера нико није објаснио да ванредне мере по дефиницији не могу да буду извор новог правног стања. Компетенције актера ‘ванредног стања’ су, додуше, у једном правцу проширене (јер они имају право да суспендују делове устава и правног система) али су у другом правцу веома ограничене: њихов задатак је конкретан и по свом садржају негативан, тј. не реализовање неког властитог циља него техничко-практично стварање услова потребних за успостављање уставно-правне нормалности. Реда и закона.
Они то нису тако као схватили него су „ванредну ситуацију“ створили за креирање хаоса у коме би уз помоћ западних наредбодаваца учинили то што треба да се деси, а да хистерични Драган Мектић, за „државни удар“ оптужи истраумиране и невине Хрвате.
Иначе, на том „Консултативном састанку у вези са мигрантском кризом“ који је сазвао председавајући Савјета министара Денис Звиздић, присутни су били министри и замјеници у ресорним министарствима, омбудсмени БиХ, представници Граничне полиције, Службе за послове са странцима и амбасадорица САД Морин Кормак.
„Желимо да задржимо хумани однос према мигрантима, затим да сачувамо аспект сигурности и наставићемо деловати у складу са законима БиХ, смерницама и стандардима међународних конвенција чији смо потписници. Те три одреднице ће бити кључна дефиниција нашег даљњег дјеловања“ – изјавио је председавајући Вијећа министара БиХ Денис Звиздић након састанка Координационог тела за питање миграција у БиХ. Додао је и да је састанак био консултантски, те да су припремили акционе и друге планове, који ће сљедећег дана бити усвојени на Вијећу министара, са прецизним активностима, носиоцима и роковима за њихову реализацију.
Министар безбедности Драган Мектић је казао да је ова мигрантска криза сложена и компликованија по свом начину како се одвија у поређењу са кризом из 2104. године те додао: „Сада се ради о илегалним групама које иду од Турске, Грчке, преко Албаније, Црне Горе, Србије и долазе у БиХ. Криза расте на интензитету и она је компликованија јер су у структури тих миграната особе рањивог карактера, малољетници без пратње, породице, па се стога морате и различито односити према њима“.
Мектић је додао да има слободних капацитета у центру у Делијашу, те навео података да је од почетка године у БиХ регистровано 4.000 илегалних миграната, а да их је трећина, односно од 1.000 до 1.200, још у БиХ, док су остали изашли из земље.
Министрица за људска права и избеглице Семиха Боровац изјавила је да ће на седници Вијећа министара то министарство понудити да се врата избегличког центра у Салаковцу отворе за мигранте, у првом реду за породице са децом и децу без родитељског старања. Додала је да ће понудити да се овај избјеглички центар претвори у привремени центар за тражиоце азила, те додала да је Салаковац спреман да одмах прими 296 лица. Министрица је најавила да ће БиХ активирати Фонд за мигранте којем је приступила крајем 2016. године и тако повући значајна средства из овог фонда.
Директор Службе за послове са странцима Слободан Ујић рекао је да је ова служба у стању да региструје све илегалне мигранте. Ипак још увијек није објаснио а зашто то није.
Лажна хуманост, брига о људима коју су ови прекршиоци закона испољили занемарује:
Странац може прећи државну границу БиХ с важећом путном исправом само на граничним пријелазима отвореним за међународни саобраћај и у време када гранични прелаз ради. Датумом уласка сматра се први дан боравка на територији БиХ, а датумом изласка сматра се посљедњи дан боравка на територији БиХ – члан 15. Закона о странцима. Више информација о законским обавезама и решењима може се прочитати на интернет страници Граничне полиције БиХ, www.granpol.gov.ba
Странац може ући у БиХ ако има важећу путовницу или други идентификацијски документ који може користити за улазак у БиХ чије је важење најмање три месеца дуже од намјераваног датума одласка с територије БиХ и издат је у посљедњих десет година или је издат с роком важења трајно.
Остале услове за улазак у БиХ регулише одредба члана 19 Закона о странцима.
Држављани сљедећих земаља могу улазити, излазити, транзитирати и боравити на територији БиХ до 90 дана (у периоду од шест месеци) почевши од дана првог уласка, осим с путном исправом и с важећом личном картом којом се доказује идентитет и држављанство: земље чланице Еуропске уније, земље потписнице Шенгенског споразума и Андора, Црна Гора, Лихтенштајн, Монако, Сан Марино, Србија, Света Столица и Швицарска Конфедерација.
“Консултативни састанци”, координације и разна реферисања о проблему миграција прошле седмице у јавност су избацили бројке путем деструктивног министра безбедности Драгана Мектића, који је 31. маја 2018. рекао и то: „У БиХ од почетка 2018. године до данас ушло је 5.116 нелегалних миграната, 4.526 исказало је намеру за подношење захтева за азил, а 475 миграната већ је поднело захтев за азил“.
Да преведемо ову мудролију министра Мектића, везану за „исказану намеру целокупног таласа илегалних миграната – њих 4526 исказало је намеру за подношење захтева за азил“.
Обзиром, да у пракси и закону постоји „исказивање намере странца утврђеног идентитета“ које важи само 15.дана а да ова врста намере не значи ништа јер идентитет ових лица уопште није утврђен, то значи сљедеће: потпуно незаконито и криминално Служба за послове са странцима, по политичким налозима Бакира Изетбеговића и Драгана Мектића, је у азилантским центрима покушала од илегалних миграната направити азиланте, тако што је свима поделила формуларе и обрасце Захтијева за азил. Десет посто лица је тај формулар потписало да би и остало у Босни и Херцеговини а сви остали ће потписати само ако се увере да су дошли у „Тамни вилајет“ из кога нема излаза и да су границе Европе чврсто затворене за мигранте као и за држављане БиХ.
Овакво беспризорно кршење закона није мотивисано хуманитарним разлозима него опасним намерама и мерама које озбиљно угрожавају безбедност и уставни поредак земље, јачајући мрежу терористичких организација Ал каиде и Исламске државе.
Драган Мектић је 06.06.2018. са оног најновијег консултативног састанка информисао јавност у земљи да је укупни број илегалних миграната порастао на 5.600 лица, а његов заменик Мијо Крешић, само пет минута после, је изјавио да их је више од 6.000.
Крајња мета напада ипак су Европска унија и неке западне земље, бивши партнери Сједињених Америчких Држава, који су својим односом према међународној трговини, Кини, Русији и Ирану озбиљно угрозили геополитичке интересе Американаца у Европи.
У самој Босни и Херцеговини крајњи циљеви су јасни и нескривени: дестабилизација Републике Српске и довођење на власт у њој пробосанских, прозападних, анационалних и „про НАТО“ снага на челу са тзв. „Савезом за промјене“ са свим негативним последицама по укупну позицију саме Републике Српске.
Што се тиче Европске уније, Американци ће бити задовољни њеним распадом, поделама и нестабилношћу. Чак и не мора бити рата на тлу саме уније.
Босна и Херцеговина је тако још једном прихватила улогу „тројанског коња“ у рушењу мира и стабилности саме себе али и целог европског континента, својим најјачим оружијем: међународним тероризом и мрежом коју гради и његује већ три деценије.
Уз помоћ Американаца сличних бестидној и бескрупулозној незналици Морин Кормак.
Што се тиче помагача, плаћеника и издајника, због саучесништва и помагања терористима, прије или касније, све ће њих стићи правда за убијене: Драгана, Недељка и Армина. Невину, часну дјецу… истинске јунаке нашег мира и реда.
Како је председник Србије отворио гасовод који не иде кроз Србију, више о томе ОВДЕ.
Извор: Анфор
