Шеф мисије Међународног монетарног фонда за Србију Џејмс Роуф изјавио је да акцизе не би требало да буду приоритет.

Ипак, министар финансија Синиша Мали, каже да се у Влади размишља о могућностима да се акцизе на гориво смање.

Стручњаци процењују да државни намети у структури цене горива у Србији износе више од 50 одсто, што значи да више од половине новца који потрошачи одвоје за гориво иде у државну касу.

Како се формира цена горива

Цену горива формирају тржишна цена нафте, цена прераде и транспорта, маржа, као и државни део у виду акциза и ПДВ-а.

Цена нафте на међународном тржишту је у порасту, курс долара се мења што утиче и на цене горива у свету, региону, па и у Србији.

Како поскупљење не би осетили крајњи купци, држава може да смањи своје намете и тако амортизује поскупљење.

Поједини аналитичари упозоравају да сем социјалних немира, повећање цена може да доведе до смањења потрошње у Србији.

С друге стране ниже цене могле би да донесу већу поторшњу, па самим тим и већи прилив у буџет.

Гориво би више куповали и они који су само у пролазу кроз Србију, а не би чекали улазак у БиХ или Македонију да га купе, као што је сада случај.

Новинар „Новог магазина“ Мијат Лакићевић каже  да су акцизе у Србији веће него у земљама региона и да би држава могла да утиче на на цене тако што би снизила акцизе, јер, како каже, „оне чине више од половине укупне цене, што је изузетно много“.

Европско гориво традиционално скупље

Иван Николић, са „Економског института“, каже да су акцизе на гориво у европским земљама традиционално високе и да су моторна горива скупа у односу на остатак света и да је то традиција пореске политике која постоји у целој Европи.

„Ништа необично и ништа што би било алармантно.

То је нешто што је традиционално да на гориво буду високи државни намети. Моторна горива су најзначајнији производ за буџет.

Није тачно да смо најскупљи у региону, Албанија и Грчка имају вишу цену дизела. Скупљи је и у Портаугалији, Данској , Финској“, каже Николић.

Лакићевић сматра да би акцизе у Србији морале да буду смањене.

„Паметне државе могу да регулишу трошкове да не би оптерећивале грађане и привреду.

Високе цене бензина се смањују акцизама, како би се одржала привредна активност, јер је то важно за привреду и грађане.“

Лакићевић каже да би појачана привредна активност свакако утицала позитивно на пуњење буџета.

С друге стране Иван Николић каже да је тешко замисливо да се држава олако одрекне акциза.

„Јефтиније гориво, већи промет, већа пореска основица и већи прилив у буџет, звучи једноставно, али тај аргумент тешко је доказив и тешко мерљив.

Акцизе је лакше утврдити и пратити.

При том постоје и капитални расходи у буџету, као што је на пример повећање плата, који генеришу нове расходе, па је логично да држава размишља да ли да реже сигуран прилив у буџет који има преко акциза на гориво“, закључује Николић.

И док Мијат Лакићевић подсећа да у буџету Србије већ постоји суфицит и да држава не би морала да диже друге порезе како би обезбедила прилив средстава, Николић каже да ни један министар финансија не воли олако да се одриче производа који издашно пуни буџет.

„Не смањују се и не повећавају акцизе из дана у дан у складу са растом и падом цена барела на светском тржишту.

Замислите да се сада смање акцизе, па се деси да падне цена нафте на светском тржишту, онда би смањење прилива новца у буџет било драстично и приходи би морали да се обезбеде из других извора.

Имали бисте илузију да плаћате ниже гориво, али бисте платили пораст нечег другог, нпр. могла би да буде подигнута стопа ПДВ-а, али о томе је сада бесмислено размишљати“.

Николић закључује да би на цену горива најпре могло да утиче смањење тензија на Блиском истоку, промена курса долара, а самим тим и цене барела.

Крагујевчани смислили нову фору да легално блокирају саобраћај! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: BBC News на српском