- Мој отац, који је хрватски држављанин и има тамо стан хтео је мене да овласти да тај га продам. Када смо нашли купца, он нас је замолио да овлашћење буде на латиници, због бирократије у Хрватској. Међутим, када смо код нотара у Земуну хтели да оверимо овлашћење, одбили су нас са речима да они не оверавају латиницу, већ само ћирилицу. Морали смо да отпутујемо у Стару Пазову, да би тамошњи нотар оверио документ на латиници - прича она.
Са друге стране, њен суграђанин Марко М. (40) код другог нотара у Београду није имао никакав проблем што је документ на латиници, када је давао сагласност да његово дете може да путује у иностранство без родитеља. Нотар код кога је отишао, уверење на латиници му је без проблема оверио.
Зашто неки нотари одбијају да овере документ који је на званичном писму ове земље, и зашто људима праве додатне трошкове и стрес, питали смо комору јавних бележника.
У комори су потврдили да постоји пропис по коме латиница не може да се употребљава у званичним документима, "осим на подручјима где живе припадници националних мањина".
- Употреба језика и писма уређена је Законом, којим је прописано да је у Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо, а да се латиничко писмо може употребљавати само на подручјима земље у којима живе припадници националних мањина, где је у службеној употреби истовремено и српски и језици и писма националних мањина - тврде у Јавнобележничкој комори.
Конкретно у овом случају, објашњавају није реч о различитом тумачењу прописа од стране јавних бележника, већ о различитим правилима службене употребе језика и писма на подручјима јединица локалне самоуправе на којима живе припадници националних мањина.
- У конкретном случају је наведено да је јавни бележник са седиштем у општини Стара Пазова оверио исправу на латиничном писму коју је поднела странка, а чију су оверу одбили неки други јавни бележници. Разлог различитог поступања је чињеница да је на територији општине Стара Пазова у употреби и словачки језик и латинично писмо. У таквим градовима, односно општинама третира се као исправа сачињена у складу са службеном употребом језика и писма и јавни бележници који имају седиште у таквим градовима могу оверити исправе написане латиницом - појашњавају у Јавнобележничкој комори.
Истовремено напомињу да постоји више врсте исправа и овера - од овера потписа, преписа, рукописа, фотокопије, солемнизација, за које постоје различита правила. Сходно наведеном за одређене врсте овера, међу које спада и овера сагласности за излазак деце из земље, дозвољено је да странке приватну исправу доставе јавном бележнику на латиничном писму, с тим да је јавни бележник дужан да се приликом овере исте придржава Закона о службеној употреби језика и писма.
У члану 10. Устава Србије, под називом "Језик и писмо", стоји да су "у Републици Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава".
ОВДЕ погледајте ко држи богатство света.
Извор: Блиц
