Интервију преносимо у целости.
Кажете да су се током преговора увек "случајно" појављивали Американци?
- И пре пет година су се појављивали. Тада је то био Рикер. Они су као били логистичка подршка дијалогу. Кетрин Ештон је имала добре односе са Хилари Клинтон, па је с њима координирала. Морам да будем искрен, у то време су вршили притисак на Приштину да прихвати Бриселски споразум.
Сада Вашингтон поново добија главну улогу у преговорима?
- То је жеља Харадинаја. Они рачунају на Америку као на неког заштитника.
Шта Србија сада треба да уради?
- Треба радити са Трампом. Лицемерно је оно што је радила наша опозиција. Прозивали су мене, Ану Брнабић, Вучића због неких лобиста, Левандовског, који је долазио овде. А онда имате вест да су Албанци на Косову склопили уговор са агенцијом, људима који су блиски Трампу. Нама ће сутра други бити криви јер је неко дошао до Трампа пре нас. У Америци се зна како то функционише. То је систем лобирања који је законски, легалан, постоје уговори, они су јавни, објављују се на сајту министарства и морамо тиме да се бавимо.
Колико би то коштало?
- Нама не треба агенција за стварање доброг имиџа. За мене није питање да ли треба да радимо с неким. Треба! Само је питање с ким. У време Вука Јеремића и Коштунице имали смо уговоре с агенцијама које нису ништа постигле, попут Подесте, које су истовремено радиле и за Албанце. То је било бацање или склањање пара. Не видим ефекта. Пола милиона долара и обезбеди се састанак са Трампом.
Може ли такав састанак да реши ситуацију?
- Не можемо ми да изменимо Стејт департмент, Конгрес... То су већ склопљене свести о свему што се дешавало у прошлости. Али можемо да покушамо да радимо на успостављању бољих веза са администрацијом. Ту мислим на Трампа, његов тим, Пенса, Помпеа. Радићемо на томе, инсистираћу на томе. То је од 50.000 до 150.000 долара месечно. Нису то баснословне суме које Србија не може да обезбеди. Али јако је битно коме се даје.
Да замислимо да смо дали пола милиона долара, имамо сусрет са Трампом, шта тиме Србија добија?
- Ствара се позитивна клима да они саслушају и уваже наша мишљења о начину разрешења везано за Косово. Није то ствар ми некога платимо да би он био на нашој страни. Реч је да неко буде спреман да разговара. Досад то нисмо имали, кад год се покретало питање Косова, нису хтели да причају о томе. Први пут са Трамповом администрацијом смо успели да кажемо своје мишљење.
У Америци, и не само тамо, цео Запад мисли да на Србију треба вршити притисак, притисак, притисак, док не признамо Косово. То је погрешна политика, пући ће као мехур од сапунице јер Србија то неће да да.
Пише се да Америка предлаже да, уз формирање, ЗСО добије јача овлашћења, а да заузврат Србија пусти Косово у УН.
- Тај предлог је неко негде изнео, али никада званично у писменој форми. Сви се позивају на принцип да нема промене границе, што је лицемерно.
Ако тражимо решење пола-пола, којим нису сви задовољни, али ни незадовољни, које је то решење?
- То ће рећи председник Вучић. Ја сам за то да се крене од ситуације на терену. Постоје српски делови, постоје албански делови на Косову. Треба да дође до одређене линије разграничења.
Дакле, подела?
- Не желим да употребљавам те термине јер не мислим да ту има шта да се дели. Једноставно, то је једино реално решење које не подразумева сукобе, ратове.... Није идеално, али нисам чуо неко ново решење.
Какав је став Москве?
- Имамо свакодневне контакте са Русијом. Бије се битка око царине, Унеска... Када смо били код Путина, Лавров је рекао да ће Русија учествовати у дијалогу ако постоји такав предлог. Ако се шири формат, тражили бисмо да учествује Русија.
Најављена су четири нова повлачења признања...
- Ко је најавио? Ја нисам. Ево, замолио бих све новинаре да не објављују неке ствари док се оне не заврше. Оно што тренутно највише нервира заговорнике косовске независности јесте повлачење косовске независности. Стално ми говоре да то није битно. Мој одговор њима је: "Ако то није битно, па што онда вршите притисак." Често се деси да су та најављивања контрапродуктивна.
Помињете притиске, ко кога притиска?
- Људи који би да повуку признања трпе притиске са приштинске стране и са запада. Досад су признаје повукли Сао Томе и Принципе, Суринам, Бурунди и Гвинеја Бисао. Радимо даље. Постоји велики број лажних признања. Код многих од тих земаља реч је о лажним папирима, усменим и писменим обећањима, без икаквих законских процедура и одлука влада тих земаља. Постоји велика спремност бројних држава да се о признању разговара. Постављам питање својим претходницима зашто се тиме нису бавили. Изгубили смо много времена, много пријатеља.
Шта је најгори сценарио, шта би Србији могло да се деси због непопуштања под притисцима?
- Може да се деси да не уђемо у ЕУ до 2025. То је најгоре што може да се деси. Али и кад бисмо признали Косово, ко нама гарантује да ћемо ући у ЕУ до 2025. ако нам отварају по два поглавља на шест месеци. Друго. ЕУ ће можда престати да постоји за десет година.
Преговарачи нобеловци
Део ЕУ предлаже промену формата дијалога, да Могеринијева именује специјалног представника који би се бавио само тиме.
- Све то иде од тога јер су незадовољни резултатима које је Могеринијева остварила, али то не може да иде према њој, а не према Приштини.
Треба ли нам још неки преговарач?
- Ми смо имали доста тих преговарача, сви су добили Нобелове награде за мир, косовске улице и тргове и споменике, косовске медаље... Што се нас тиче, доста нам је више тих специјалних представника.
Славље и ватромет
Многи су вам говорили шта је тај Бурунди, није то разлог за славље.
- То кажу они западни. А ја њима узвратим да кад Барбадос призна Косово, онда је то разлог за ватромет, је ли? Питају што то радите, па ако мисле да то није битно, што врше притисак на те земље, што их уцењују да им неће дати економску помоћ, што шаљу протесте кад повуку признање, кад је све то тако неважно. Немој мене да лажу, све сам ја то прошао у животу.
Ово што ја радим разговарајући са земљама које су нам пријатељи о повлачењу признања је помоћ председнику Вучићу да имамо боље позиције у преговорима.
Путин воли Звезду, Лавров дуњу и вино
И ви и Вучић имате честе сусрете са Путином. Како изгледају ти сусрети, какав је Путин, шта воли?
- Путин није тип који воли много да једе. Ћутљив је човек, мислим да никада није преспавао у Србији. Није тежак човек, никада није имао ниједан захтев.
Шта воли у Србији? Звезду с обзиром на то да је ишао на тај стадион?
- Воли зато што га воле. Ишао је зато што је "Гаспром" био спонзор. Воли га и Партизан.
А остали, Лавров, Шојгу...
- Шојгу воли горки лист и дуњу. То је било раније, сад више не пије. Лавров воли ракију и српско вино. Руси углавном воле нашу ракију, углавном дуњу, то им је најзанимљивије јер нема код њих.
Слоба нам оставио десет милиона дуга
Недавно сте рекли да је СПС у дуговима.
- Узели смо кредит за изборе, то се отплаћује. Још увек плаћамо дугове. После 5. октобра СПС је остављен у огромном минусу. Нису плаћани рачуни, телефони, струја, вода... И дан-данас плаћамо дуг за телефоне из тог времена. Стално нам прете сталним блокадама, пустиће ово, пустиће оно.
Па како то, сви мисле да када сте на власти кеша има напретек.
- Ма није тако, али боримо се, сналазимо се некако. То што ја водим борбу, то је политика, од тога нема пара. Милошевић нам је оставио десет милиона дуга.
Слоба није волео да плаћа рачуне?
- Није то Слоба, то су ови што су водили београдски одбор. Уништили су партију, нису уопште плаћали рачуне.
Шешељ каже да се спрема да сруши Вучића са власти. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Српски Телеграф
