Немачки сервис подсећа да је, када је Мађарска пре три године подигла ограду на граници са Србијом како би спречила мигранте из Азије да стигну у Европску унију, било јасно да ће све већи број миграната, углавном избеглица из кризних подручја у Азији, потражити нове путеве за одлазак у западне земље.
Убрзо је успостављена "нова балканска рута", која из Азије и Африке, преко Грчке, Албаније, Црне Горе и Србије води у Босну и Херцеговину, државу која са ЕУ (Хрватском) има границу дугу више од 1.000 километара.
Како се наводи, крајем 2017. и почетком 2018. године почели су да стижу извештаји о повећаном приливу илегалних миграната у БиХ, а у ту земљу у све већем броју почињу да долазе мигранти из Пакистана, Авганистана, Сирије, Ирака, као и држава северне Африке.
Мигранти границу између БиХ и Србије, односно БиХ и Црне Горе, прелазе на више локација, након чега се упућују у унутрашњост, у Сарајево и према крајњем западу земље - до Велике Кладуше и границе с Хрватском.
Власти Велике Кладуше изјасниле су се против смештаја миграната на подручју те општине, а надлежни тврде да је безбедност грађана угрожена, што потврђује и недавни случај убиства приликом међусобног обрачуна миграната у тој општини.
ДW наводи да мигранти настоје да се, преко Велике Кладуше, градића у северозападној БиХ на граници са Хрватском, домогну Хрватске, односно ЕУ, а као крајње одредиште најчешће наводе Немачку, али и друге државе ЕУ, попут Италије или Аустрије, због чега су полиције БиХ и Хрватске појачале контролу границе како би спречиле илегалне преласке миграната из БиХ у Европску унију.
Политички аналитичар и некадашњи сарадник Међународне групе за кризе (ИЦГ) Срећко Латал сматра да БиХ, попут осталих балканских земаља, није у стању да се самостално носи с тим проблемом.
- Евидентно је да се БиХ, због своје унутрашње ситуације, још теже носи с тим проблемом у односу на суседне земље јер, поред економског, безбедносног и хуманитарног аспекта, има наглашене и додатне политичке и етничке елементе. Без озбиљније помоћи ЕУ, бојим се да ће БиХ и остатак Балкана, током ове године још дубље ући у мигрантску кризу са потенцијално озбиљним последицама - рекао је Латал за ДВ.
Праксу затварања граница за мигранте прва је увела Мађарска правећи ограде на граници са Србијом, а Латал упозорава да ће и БиХ, хтела то или не, морати да следи пример осталих земаља.
- Ако дође до затварања граница, пре свега хрватских, врло је извесно да ће БиХ морати да покуша да затвори своје границе, првенствено источне. Сада је велико питање, имајући у виду карактеристичан терен на Балкану, да ли је тако нешто уопште могуће у потпуности урадити, било између БиХ и Хрватске, било између БиХ и Србије, односно БиХ и Црне Горе. Потребна је много конкретнија, бржа помоћ ЕУ - закључио је Латал.
Мигрант дивљачки напао радницу у Центру за азил, више ОВДЕ.
Извор: Танјуг
