Пред нову рунду дијалога с Приштином, заказану за недељу, Пророковић подсећа да су Србији много пута упућиване различите претње, а већина њих није остварена. Зато, уверен је, иако преговарачи ЕУ и САД терају воду на свој точак и покушавају да изврше притисак на нас, не треба сваки тај притисак узимати озбиљно, нити му подлегати, већ само треба бранити свој став.
Што се НАТО-а тиче, Пророковић нема никакве дилеме да се све што се радило са Црном Гором, па чак и Албанијом и Македонијом, тиче уобручавања Србије и вршења константног притиска како бисмо остали без решења и како не бисмо могли да сачувамо позицију војно неутралне земље. „Тај процес ће се наставити, што директним понудама да Србија уђе у НАТО, што кроз покушаје наметања решења на Косову. Цела поставка Американаца да Србија не треба да призна Косово али да дозволи да тзв. Република Косово постане чланица УН јесте у функцији увлачења Србије у НАТО“, упозорава.
Како објашњава, будући да тзв. Република Косово не може постати чланица НАТО-а ако није примљена у УН, јер и унутар Алијансе постоји отпор томе, посебно с обзиром на тврд став Шпаније, пречица и једини логични пут је преко чланства Приштине у УН.
„Међутим, поставља се питање: ако Косово данас уђе у УН, сутра аплицира у НАТО, шта ћемо ми да радимо прекосутра. Нама Албанци могу да инструментализују и у политичком и у сваком другом смислу питање њихове мањине у Бујановцу и Прешеву, могу да врше репресију над Србима сада као чланица НАТО-а. Како да Србија у таквим околностима реагује, како да очувамо своју осакаћену територијалну целовитост у Бујановцу и Прешеву, како да заштитимо елементарну безбедност Срба на КиМ? Тада другог избора нећемо имати него и да се сами придружимо НАТО-у“, каже Пророковић.
У прилог тези о све важнијој улози НАТО-а у решавању косовског питања говори и изјава Хашима Тачија да ће се преговарати у недељу и о питању границе и да у томе очекује помоћ експерата, укључујући и НАТО. Александар Раковић са Института за савремену историју подсећа да је НАТО на страни Албанаца од 1997. године, те тако Тачи није рекао ништа ново.
„Он више хоће да прети у моменту превирања у Македонији. Јер кад се помене НАТО у Србији и питање граница одмах је асоцијација да долази нека невоља“, оцењује Раковић.
Није случајно, додаје он, баш у овом тренутку отворено и питање Санџака, будући да је заменик председника на Космету владајуће ДПК Реџеп Хоти рекао да подела није на реду, а ако буде Приштина ће узети Санџак.
Санџак, односно Рашка област су, образлаже Раковић у пројекцији за стварање „Велике Албаније“. „То је био део мале Албаније, који је остао у Недићевој Србији, али су посланици из мале Албаније били посланици у Тирани, а Нови Пазар је био претворен у албанизовану варош на челу са Аћифом Бљутом (Аћиф ефендијом), који је данас култна личност у Новом Пазару. Чим се они групишу око култне личности која је гајила великоалбанске претензије, они се групишу око тих циљева“, сматра историчар.
Како каже, Бошњаци из Новог Пазара етнички су везани за Албанце јер вуку албанско порекло, а постоји и беса из 1888, коју су дали једни другима да неће дозволити да Васојевићи икад освоје делове старе Србије који су остали на територији Црне Горе, Плав, Гусиње, Рожаје.
„Та беса и даље важи — да се неће дозволити Србима да то буде њихова територија. С тим у вези важан је и Нови Пазар, Тутин па чак и Сјеница. Дакле, то је простор на који они имају претензије али до тог простора не могу да досегну без потпуног пораза српског покрета на северном Косову“, констатује Раковић уз упозорење да је у току реалбанизација територије око Новог Пазара, Сјенице, па чак и дела Пријепоља.
По мишљењу Пророковића, Хотијеву изјаву треба схватити као ширење маневарског простора како би се ставила ад акта свака идеја о подели Косова: дакле, враћамо се на амерички предлог који је усвојила и Квинта: добићете ЗСО, а заузврат ће осигурати столицу тзв. републици Косово у УН.
Проблем, сматра Пророковић, није у Албанцима, него у српској страни: ми смо брзо и експресно испоручили све што се тиче бриселског споразума, а заузврат нисмо добили ништа и сад смо се нашли пред зидом.
„Тек кад нешто добијеш заузврат, можеш да даш. Нема експресног извршавања својих обавеза док то не уради и друга страна. Ми смо ушли грлом у јагоде у преговарачки процес и сад смо се нашли ту где јесмо“, констатује он.
Ипак, наши саговорници оцењују као охрабрујућу чињеницу да је Либерија повукла признање Косова.
„Либерија није велика по значају, али је врло важно да постоји једна земља мање која признаје Косово. Али биће најинтересантније да видимо да ли ће Египат повуче признање. Јер они не могу ни да га нађу, а ако се потруде и случајно нађу, па се догоди да је признање било само вербално, то ће тек бити бомба“, каже Раковић.
Пророковић додаје да је ово повлачење важно за Србију, али је важније са становишта међународног права.
„Процес успостављања дипломатских односа са Приштином је постао реверзибилан. Тај точак је почео да се окреће на другу страну, показало се да је то могуће у политичкој пракси, тако да ће то охрабрити вероватно и неке друге земље да повлаче признање“, сматра он и додаје да је за Србију то важно и са психолошког аспекта јер утиче на наше самопоуздање.
Раковић изражава уверење да у даљем току дијалога са Приштином руководство Србије неће потписати никакву независност за албанске сепаратисте, те да неће бити ни никакве поделе.
„То је и порука коју је председник Вучић примио од Светог архијерејског сабора: једноставно, треба да чекамо бољи моменат и да прогутамо решење какво је окупација као што су то Грци учинили на Кипру“, закључује Раковић.
Прочитајте ОВДЕ да ли је премијерка отписала Косово?
Извор: rs.sputniknews
