Зоран Јањић је пуковник српске војске у Босни и Херцеговини који је у најтежим моментима по наш народ био на првој линији фронта 1992-1995, са својим борцима из Невесињске бригаде, Херцеговачког корпуса ВРС, где је бранио нашу нејач од муслиманских и хрватских фанатика који су имали за циљ да истребе православне Србе са њихових вјековних огњишта.
Зоран Јањић је рођен 1959. године у околини Невесиња у источним деловима мучене херцеговачке земље, где су стасавали горштаци на љутом камену и кршу. Његови преци су дали велики допринос у ослободилачки ратовима Срба на Балкану у 19. и 20. вијеку, тако да је и њега тај слободарски дух и традиција јуначких предака одвела на војне школе. Прво Војну гимназију, а потом и Војну академију у Београд, а завршну годину у Задру. Већ тада почетком 1980-их видео је у срцу Далмације нетрпељивост Хрвата према Србима, односно да регрути ЈНА нису били пожељни на одређеним мјестима у Задру.
По завршетку академије добио је чин потпоручника и послат на службовање прво у Скопље, па у Тиват гдје је дочекао и распад друге Југославије 1990-1991. Иако није веровао да се то може десити у његовом гарнизону је било дозвољено хрватским и словеначким војницима да без последица напусте касарне и врате се кућама.
Почетком априла 1992. године ЈНА је доживљавала судбину државе коју је била у обавези да брани, те су Републике Србија и Црна Гора, почеле припреме за проглашење заједничке државе Савезене Републике Југославије, што је значило да државно руководство у Београду не жели Србе у Босни и Херцеговини и РС Крајини у својој држави. Тако је постепено настала у српска војска Босне и Херцеговине у мају 1992. године.
Пошто ВРС није могла да се формира и организује за кратко вријеме, то је како наводи Јањић била прилика муслиманским и хрватским паравојним формацијама да на сјеверу Херцеговине направе прво велико етничко чишћење у општини Коњиц... Дана 25. маја 1992. године село Брадина са својих 1.200 становника је нападнуто од 3.000 агресора који су у два дана починили геноцид над Србима. Поред тога, пуковник Јањић наводи и како је у Херцеговини изведена злочиначка операција "Чагаљ", гдје су Хрвати етнички очистили Мостар и околину, односно сва мјеста на лијевој обали Неретве. За ова злодјела нико још није одговарао ни у Хашком Трибуналу, али ни пред судовима Босне и Херцеговине.
Зоран Јањић је био одређен као рођени Невесињац да припреми услове за стварање Невесињске бригаде, која је у Отаџбинском рату одликована Орденом Немањића, јер поред тога што је зауставила непријатеља у два жестока напада, прво у новембру 1992. од стране хрвартских агресора, којима је командовао Јанко Бобетко, иначе генерал Војске Републике Хрватске... а други пут од муслиманске војске у новембру 1994. године. Обе ове офанзиве су се дешавале око Митровдана, па су и назване Митровданске офанзиве. У овој емисији пуковник Зоран Јањић је изнео низ занимљивих детаља у вези тих битака, као и о томе да су Невесињци једном помогли Хрватима да се извуку од муслимана, али и муслиманима да избегну покољ од Хрвата током рата, што им неки нису заборавили, а други јесу па су опет ударили по Србима.
Иначе, Невесињска бригада је у својој ратној биографији имала да упише и допринос на другим ратиштима, као што је заустављање муслиманских офанзива на сарајевском ратишту. Укупна бројност људства је била преко 4.000 бораца, од којих је преко 450 погинуло током рата. Дејтонски споразум из новембра 1995. године је довео до завршетка оружаних сукоба у Босни и Херцеговини, али многи босанско-херцеговачки Срби нису били задовољни са њим јер су вјековна огњишта Срба остала у МХ федерацији.
Након рата, у Невесињу је урађена Спомен-соба за бригаду гдје се поред слика бораца налази доста материјала везано за погинуле и преживјеле борце и њихов огроман допринос у стварању треће српске државе на Балкану.
Иако је још током рата било неких покушаја да се треба написати нека књига о Невесињској бригади ВРС, тек 2012. године долази до реализације ове идеје односно књига улази у штампу и објављује се. А свим породицама погинулих припадника Невесињске бригаде књига је дата бесплатно. Издавање књиге је доста помогла Борачка организација Републике Српске.
Какав је предлог историчара Чедомира Антића за Косово и Метохију сазнајте ОВДЕ.
