Ту се наводи да је дошло до извесног застоја у нормализацији односа Београда и Приштине, као и да овај застој може имати негативне импликације по ЕУ и НАТО. Укратко, предлог је да се изврши мала корекција админстративних граница као вид уступка Србији из којег би се могла извући вишеструка корист по све земље у региону, али и за међународне чиниоце.
- ЦЕАС предлаже да први корак иде у правцу разматрања опције корекције административне линије између Србије и Косова ,у највећем делу дуж линије садашње четири општине (Северна Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић) са српским становништвом на северу Косова, без икакве идеје о размени територија која би подразумевала општине с албанским становништвом на југу Србије. Након тога би одмах следио свеобухватни споразум о нормализацији односа. Предлог о корекцији административне линије нема никакве везе с идејом етничког разграничења. Та питање се могу решити на међународној конференцији, или у неком другом формату, чији би политички покровитељ требало бити земље чланице НАТО. На конференцији, осим усвајања свеобухватног споразума о нормализацији односа Србије и Косова, који би морао уследити одмах по корекцији административне линије, поред БиХ и Хрватске, требало би да буду позване Албанија, Македонија и Црна Гора - стоји између осталог у предлогу који је пренео недељник „Експрес“, додајући да је овакав предлог наишао на позитивне сигнале у НАТО и америчком Стејт департменту.
- Студија се одмах нашла и на сајту „Democracy digest“, гласилу фамозног „National endowment for democracy “, утицајног америчког „ think tanka“, врло активног у политичким процесима у Вашингтону - наводи се.
СПЦ: Не пристаје на поделу
Српска православна црква у ставу о Косову и Метохији поновила је свој одраније познат став против независности и против поделе КиМ. Истичући да се у јавности и даље сусреће идеја о подели Косова и Метохије, Сабор СПЦ-а навео је да се, свесно или несвесно, пренебрегава чињеница да то не би било ништа друго до признавање независног Косова.
Дипломата Зоран Миливојевић напомиње да би евентуална подела Косова отворила и многа друга питања.
- Прво, добро је што ону уважавају да се без Србије не може решити косовско питање и да се Србији мора изаћи у сусрет и ићи ка компромису, а то подразумева и интересе Србије повезане са севером Косова и ЗСО. А друго, идеја око подела било је и раније, међутим, западни центри изјашњавали су се против тога зато што би то отворило и друга отворена питања на Балкану око граница и не би се само могло зауставити на косовској причи. Такође, ишло би се у правцу етничких граница и ишли бисмо у прилог ономе што говоре Хоти и приштински званичници о југу Србије, о размени територија, а то није реално и то Србији не пада на памет - каже дипломата.
Са друге стране проф. др Мирослав Бјеговић, декан Факултета безбедности у Новом Саду, каже да би поруку НАТО требало да схватимо као добронамерну.
- Помало изненађујућа, али и занимљиву поруку су упутили НАТО званичници, с обзиром на то да НАТО представља војни савез, а не политичку организацију. Али, то је уједно и добронамерна порука упућена албанској и српској страни да је и даље могућ компромис који подразумева да би и једна и друга страна требало нешто да изгубе. Ову поруку можемо сматрати добронамерном и Влада би требало озбиљно да размисли о њеном правом значењу. Лично сам мишљења да би за обе стране могућа подела територије била најисправније решење које би довело до коначног решења проблема Косова и дугорочног мира и стабилности на просторима Балкана - наводи он.
Ивица Дачић, министар спољних послова Србије, више пута изнео је став да је подела Косова и Метохије најбоље решење које би одговарало и Албанцима.
- О подели говорим десетак-петнаест година и мислим да је то једино могуће и брзо решење - поновио је Дачић за "Ало!" више пута, наводећи да бисмо за то имали подршку и Владимира Путина, председника Русије.
Боројевић: Не треба НАТО да нам прекраја границе
Политички аналитичар Саша Боројевић напомиње да је Србија дефинисана Косовом и без Косова је нема.
- Ту је почетак свих наших настојања, а сасвим сигурно и крај нашег постојања, кад на њега дође ред. Зар ће НАТО простим цртањем одредити где је Србија и докле она иде!? А шта је са манастирима, шта је са Србима јужно од Ибра!? Србија је већ једном питана кроз референдум о Косову! Године 1998. расписан је референдум о Косову, изашло је 73,05 одсто гласача Србије. Чак 94,73 одсто је гласало да се нико не меша и да је КиМ унутрашње питање Србије, а 1999. смо сложном одбраном земље то крвљу и потврдили! Не сме се играти прекрајањем Србије које је у супротности са Уставом, то би била катастрофа због ланчаних реакција које би уследиле! Мислим да Србија мора оштро да се супротстави цртању нових граница на својој територији супротно Резолуцији 1244 или, ако прихвати, онда се морају прекрајати границе и према БиХ, те нам се припојити РС - каже он.
Милован Дрецун коментарисао је предстојећи сусрет Тачија и Вучића у Бриселу, више о томе ОВДЕ.
Извор: Ало
