Иако су је у више наврата помињали и Александар Вучић и Хашим Тачи, ниједан није могао да одговори шта се под тим конкретно подразумева.

И председник Србије Александар Вучић и Хашим Тачи сложни су у једном: компромис је битан како би се дошло до трајног решања у процесу нормализације односа Срба и Албанаца и напретка на унутрашњем и спољашњем плану и Београда и Приштине. 

“Разговарали смо како постићи општи оквир у којем би се постигао споразум о пуној нормализацији односа и помирења два народа, споразум који би био прихватљив и за народ на Косову и у Србији, на начин да оба народа гледају ка својој будућности у ЕУ“, поручио је Хашим Тачи. 

Иако каже да је убеђен да тренуно постоји “добар моментум и вођство“ за постизање таквог споразума, Тачи није прецизирао шта би то конкретно било прихватљиво за обе стране у дијалогу. 

Ни председник Србије није био ништа конкретнији. Иако каже да је “компромисно решење значајно за Србију“, он не наводи шта то конкретно значи. “Морамо да нађемо рационално решење које је негде између и које одговара грађанима Србије, али и другој страни.“ 

Вучић каже да још не зна да ли је могуће направити компромисно решење између Срба и Албанаца и да га, бар у овом тренутку, не види. Када га буде видео, или пак закључио да га је немогуће постићи, Вучић ће се, како каже, обратити нацији. 

Како да свако добије нешто, а нико све? 

Ни посредник у дијалогу, висока представница ЕУ Федерика Могерини, није била много конкретнија. Иако се у Бриселу током целог дана, а не само поподне како је било најављено, разговарало о “оквиру за постизање финалног договора“, Могеринијева је кратко саопштила да су разговори били “интензивни и продуктивни“ и да ће се “у наредним недељама интензивирати рад“. 

А да су разговори били и компликовани и тешки може се закључити из позиција с којима се дошло у Брисел. Тако је у разговору који је током јучерашњег дана за Дојче Веле дао Хашим Тачи прецизирано да се платформа косовске стране у дијалогу са Београдом не заснива “нити на подели, нити на размени територија“, већ на “признавању пуне независности Косова уз обезбеђивање пуног поштовања права Срба на Косову и то по највишим ЕУ старндардима“. 

“Уколико желите компромис, ми смо спремни. Уколико неко инсистира да Србија прихвати једнострано проглашену независност Косова онда не треба ни да губимо време око свега тога“, одговорио је Тачију шеф дипломатије Србије Ивица Дачић. 

Он је тиме само потврдио чињеницу да се разговори воде са и даље веома удаљених позиција. И док Дачић понавља да Србија неће пристати ни на какав ултиматум, председник Србије наводи да је компромисно решење значајно за Србију, јер “оно што ми тражимо и за шта се боримо јесте да добијемо нешто, а не ништа“, каже Вучић. 

Александар Вучић додаје и да је за постизање било каквог копромиса неопходно укључивање и великих сила. Председник Србије је у својим изјавама пред састанак помињао “заинтересованост“ Москве за финализацију процеса дијалога Београда и Приштине. Хашим Тачи са своје стране наставља да “поздравља“ допринос и подршку САД дијалогу. Европска унија пак наглашава да је она била и остаје једини посреднк у дијалогу, али и да ће поштовати све око чега се две стране договоре. 

Алтернатива договору је – изолација 

Оно што јесте извесно после овог састанка Вучића, Тачија и Могеринијеве у Бриселу, јесте да се сада, можда по први пут, дубоко загазило у нову фазу разговора о коначном решењу за свеобухватну нормализацију односа Србије и Косова. Овога пута, бар у изјавама, није било осврта на и даље непримењене договоре из Бриселског споразума који су до сада били у фокусу. Све стране су најавиле и интензивирање рада у наредним недељама. 

То би, уколико не дође до “непредвиђених околности“ које смо и раније имали прилике да видимо, могло да значи да ће се у наредном периоду чешће састајати, пред камерама, али и без њих, представници Београда, Приштине и Брисела. Циљ би требало да буде сагледавање међусобних позиција и приоритета, проналажење могућих пресека и кристализација решања које би било прихватљиво и најмање неприхватљиво за све. 

Оно што даје наду јесте да су се, иако још без назнака решења, обе стране сагласиле око последица и правца. И Београд и Приштина јасно су овога пута ставили до знања својим грађанима да договором обе стране могу да добију, а без договора да изгубе много и остану на изолованом колосеку Европе.

ОВДЕ погледајте како ЕУ хоће да нам утрапи мигранте.

Извор: Б92