Након бројних претњих за опорезивање кинеског увоза, амерички председник Доналд Трамп је испалио први хитац одобравајући 50 милијарди долара у тарифама које ће ступити на снагу 6. јула. Пекинг је одмах одговорио наметањем 25-процентних тарифа на амерички увоз у вредности од 34 милијарде долара пише РТ.
Трамп је објавио претњу о увођењу додатних 10-процентних дажбина на 200 милијарди долара кинеске робе која долази у САД. То је подстакло обећање од кинеског Министарства за трговину да се “силом одбрани“ са “квалитативним“ и “квантитативним“ мерама.
Ова међусобна размена је дошла два месеца након што је Бела кућа ударила Кину и неколико других земаља, укључујући Русију и Индију, са порезом на увоз од 25 одсто на челик и 10 одсто на алуминијум. Крајем маја је ова мера проширена на ЕУ, Канаду и Мексико.
Сада када су све карте на столу, питање је шта још Кина може учинити како би се заштитила и минимализовала штету у овој жестокој борби између две највеће економије на свету. Хајде да истражимо могућности.
Смањивање америчких инвестиција
Кинеске корпорације су значајно смањиле своје инвестиције у САД услед свађе, наводи Rhodium Group, истраживачки провајдер који прати кинеске стране инвестиције. Пријављени падови су износили 92 одсто у првих пет месеци ове године.
Кина је постала амерички стратешки партнер крајем прошлог века, у склопу америчког плана за подривање Совјетског Савеза. Ово је укључивало огромне напоре Вашингтона који датирају још из Никсонове администрације.
Међутим, почетком 2000-их година је администрација Џорџа В. Буша окренула Пекинг из стратешког партнера у стратешког ривала. Кинеске компаније су уложиле велику количину новца у САД, али је Вашингтонов тврђи став о увозу, и са америчким регулаторима који су спречили велике послове, кинеске инвестиције су пресушиле.
Даље тарифе на амерички увоз
Пекинг би могао ситуацију ескалирати повећањем тарифа на више америчких производа. Иако се аналитичари слажу да из овог сукоба нико не би изашао као победник, Пекинг каже да је вољан да претрпи бол како би заштитио своје интересе.
Ако трговински рат ескалира, велике америчке корпорације би биле оштећене. Кина већ циља америчке производе из држава које су подржале Доналда Трампа током његове председничке кампање.
До сада је Пекинг опорезовао америчко воће, орашасте плодове, свињетину, вино, соју, кукуруз, пшеницу, пиринач, шећерну трску, говедину, живину, рибу, млечне производе, луцерку и поврће. Али Епл и Боинг би могли бити следеће мете.
Одбацивање америчке нафте и гаса
Кина, највећи потрошач енергије на свету, постала је један од кључних купаца америчке нафте откако је Вашингтон дозволио својим произвођачима да продају сирову нафту у иностранству након 40-годишње забране. Истовремено, Кина ће наредне деценије постати највећи светски купац течног природног гаса (ЛНГ). Пекинг је обећао да ће најавити додатне обавезе на преосталих 16 милијарди долара америчких добара, укључујући сирову нафту, ЛПГ, бензин, нафту, лож уље и природни гас.
Кина је највећи азијски купац америчке сирове нафте, са својим тржишним уделом који је порастао на 3,5 одсто у првом кварталу, са 0,4 одсто током истог периода прошле године, наводи S&P Global Platts. Кина је чинила 23 одсто укупног извоза америчке сирове нафте у марту, показују подаци из Управе за енергетске информације. “Очекује се да ће се ЛПГ суочити са другим највећим утицајем,“ рекао је Платтс у извештају путем е-мејла, наводећи америчке испоруке које су чиниле 22,4 одсто кинеског укупног увоза пропана у провом кварталу.
Иако ЛНГ још увек није на листи, Пекинг би могао увести додатне тарифе на неки од својих увоза енергије из САД, и смањити куповину или потпуно престати да купује нафту и гас из САД.
Девалвација јуана
Слабија национална валута би помогла Кини да повећа трговинску конкурентност. Пекинг би могао олакшати мере контроле капитала, које су помагале властима у земљи да ојачају јуан током протекле две године. Овај корак би помогао извозу земље.
“Неко би могао замислити да ће Кина поново размишљати о девалвацији валуте. Јуан не тргује слободно, а аналитичари се често питају шта Народна банка Кине има на уму за валуту,“ рекао је виши азијско-пацифички стратег у Рабобанк-у, Мајкл Евери. “Девалвација је један од Пекингових најмоћнијих економских алата.“
Одбацивање државних обвезница
У одговору мило за драго, кинеска влада би могла употребити “нуклеарну опцију“ и нациљати највећи амерички извоз – државни дуг. Кина крајем априла држала неких 1,18 трилиона долара америчких државних обвезница, што ју је чинило највећим америчким страним кредитором и другим највећим власником америчких државних обвезница након Федералних резерви.
Одбацивање тих фондова би могло повећати приносе обвезница и начинити их скупљим за финансирање савезне владе. Овај корак би имао велики негативан утицај на америчке финансије и глобалне инвеститоре.
Вес Мичел прети Турској санкцијама због куповине „С-400“! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: РТ, Webtribune.rs
