Аналитичари су проценили економске последице у светлу недавних акција САД и Кине: у одговору на Трампове изјаве о наметању 25% тарифа на кинески увоз, Кина је најавила симетричне мере у односу на америчку робу.
- Ситуација је изузетно напета, тржишта су у нервозном стању, иако је израчунат сценарио америчко-трговинског рата - рекао је финансијски аналитичар Никита Маслеников.
Према његовим речима, постоје шансе да ће Трампова администрација, инспирисана краткорочним економским успесима, затворити очи на ризике и дугорочне последице, рекао је Маслеников.
- До 2019. године, трговински рат ће бити у стању да изазове рецесију у САД. Као резултат тога, оно што ми најмање желимо да се деси јесте понављање кризе из 2008. и 2009. године - рекао је он, додајући да Кина веома добро схвата ризике са којима ће морати да се бави.
Директни губици у америчкој и кинеској економији би били слични. Межутим, обим ризика за Кину може представљати озбиљан проблем. САД имају развијенији финансијски систем, њихова економија је више усмерена на глобална финансијска тржишта него кинеска. Као таква, Кина има потенцијал да тражи одговарајуће потезе, каже Маслеников.
- Са друге стране, може се разумети позиционирање Кине. Колико времена може провести у овој игри покера - све са чим се САД сложе се преиспитује за две или три недеље. Неко може да верује или не верује ономе што је договорено са Трамповом администрацијом - наставио је он.
Нежељени ефекти овог рата ће бити углавном негативни за економије економских партнера Кине и САД, што заправо покрива читав регион Пацифика. Дакле, нова рецесија би могла почети раније него што се очекивало.
Према речима аналитичара и професора у Московском државном институту за међународне односе, Екатерине Арапове, у дугорочној перспективи, овај трговински рат може изазвати промене у кинеском економском систему, односно трансформацији домаће потрошње као главног подстицаја економије, и тиме развијање иновативне индустрије.
- На неки начин, овај трговински рат ће допринети убрзању свих ових процеса у кинеској економији као додатни стимулатор. Тренутно, Кина не може да уведе увозне квоте на најсавременије америчке технолошке производе, јер се ослања на технологије из Америке и других развијених земаља - рекла је она.
Арапова је додала да мере које ограничавају увоз сировина такође могу подстаћи развој алтернативне енергије азијском гиганту.
Вреди напоменути да су кинеске мере одговора усмерене на прозводњу америчких држава које су највише гласале за Трампа током председничких избора. Производи на које се односе тарифе укључују соју, кукуруз, пшеницу, пиринач, шећерну трску, говедину, свињетину, живину, рибу, млечне производе, орашасте плодове и поврће.
Према подацима из Блоомберг Интеллигенце, укупна вредност америчког угља извезеног у Кину прошле године износи 395 милиона долара. Данас је Кина један од главних купаца америчке нафте. Ова куповина помаже да се стимулише раст америчког извоза.
У међувремену, за Кину, као земљу која је највећи светски увозник нафте, америчка нафта је само мали део њиховог економског баланса. Највећи добављачи су Саудијска Арабија и Русија. У том смислу, аналитичари сматрају да кинеске контрамере могу болно утицати на америчке извознике робе.
Почуча и још пет српских добровољаца под истрагом Кијева. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: web-tribune. com
