Питање је и да ли су све стране на тако нешто спремне, наводи Дојче веле.
Званичници Србије користе сваку прилику да нагласе значај компромиса у решавању косовског проблема, али нико још увек није јавности понудио објашњење шта би тај компромис требало да представља у пракси.
Паралелно са нагласком на компромису, српски политичари често наводе како у решавању косовског питања Србија не сме изгубити све, а не добити ништа, али и у овом случају никада нисмо сазнали шта је то нешто што Србија очекује да добије како би пристала на коначно решење или потписивање правно обавезујућег споразума.
Одговор на то питање није понудио ни такозвани унутрашњи дијалог о Косову, који је такође завршен немуштим закључцима; ако бисмо ипак покушали да пронађемо неки преовлађујући став након унутрашњег дијалога онда је то највероватније подршка замрзнутом конфликту на Косову. Заступници те школе мишљења сматрају да Србија нема разлога за журбу и да мора да чека повољније геополитичке околности како би коначно решила проблем Косова.
Компромис: Подела Косова?
Дилеме ипак нема за Чедомира Антића, председника Напредног клуба: српска страна као компромисно решење види само поделу Косова. Када српски званичници говоре о компромису они мисле на поделу Косова, наставља Антић и објашњава зашто то нико јавно не каже: „Али, они нису спремни да с тим изађу јавно, јер су сви они годинама вршили кампању против таквог решења. Извесно је да ако се позовете на поделу то значи да сте онда спремни да признате независност Косова, односно онога што остане од Косова. То значи да је онај ко то каже померио зупчаник напред и више не може да га врати назад. Тако да они стално шаљу сигнале у том правцу, али наравно јако је тешко делити територију коју више не контролишете“.
Када кажу компромис, српски политичари највероватније не мисле на поделу Косова, оцењује са друге стране за ДW Бојан Ал Пинто Бркић, из Форума за међународне односе. „Мислим да то решење није на преговарачком столу, нити Србија уопште има могућност да тако неки предлог уведе у преговарачки процес. Србија је 1999 године потписала Кумановски споразум, на основу којег су донети резолуција Уједињених нација (УН) и различити закључци, који сви упућују на то да нема поделе Косова, и да српски суверенитет на Косову није питање коме ћемо се враћати“, каже Бркић.
Политика малих корака – губитак суверенитета
Србија можда још од Кумановског споразума води политику малих корака када је реч о Косову, додаје Бојан Ал Пинто Бркић. Та политика малих корака је постепено препуштала суверенитет на Косову, и српске институције су стога готово ишчезле са Косова. Велико је сада питање да ли је та политика дугорочно одржива, истиче Бркић.
Ако у том смислу покушамо да установимо када ће српске власти јасно и гласно рећи шта је за њих компромисно решење, Бркић наводи „да су се такозване црвене линије Србије око Косова стално померале. Реч компромис је врло атрактивна и сугерише да су се обе стране одрекле неких црвених линија да би постигле решење које је задовољавајуће за обе стране. Вероватно ће стога наредних месеци доћи до неког договора, који ће бити доста сличан Бриселском споразуму, и да ће се то представити као велики компромис који је постигнут захваљујући дугим и тешким преговорима обе стране“.
(Не)могућ договор без великих сила
Српски медији све више скрећу пажњу како је и албанска страна, наводно, спремна да такође направи неке компромисе како би се дошло до коначног решења. Ни са те стране нема објашњења шта би за албанске преговараче био компромис, али Чедомир Антић сматра да косовски Албанци знају да их дугорочно очекује доста проблема и да им трајно непријатељство са Србијом није потребно.
„Изгледа да су и они били спремни на неке уступке, можда и за неку размену територија, и очито је и о томе преговарано априла ове године. Али, светска политика се мења и то значи да, уколико Вучић постигне неки такав договор са Албанцима, он мора на неки начин да заоштри односе с великим силама. Људи који воде преговоре су дипломате средњег ранга и они неће компромис, јер зашто би то радили ако Вучић даје све и пристаје на све. Тако да се за неке ствари морате мало и борити, а Вучић то не сме“, оцењује Антић.
Када говоримо о томе како Србија очекује да добије нешто у косовским преговорима, Бојан Ал Пинто Бркић упозорава да је „проблем у томе што је Србија већ све изгубила. Србија користи своју позицију да дође до неких уступака од ЕУ или Америке, и онда се то представља као део истог пакета. Очекивања да Србија може добити нешто у преговорима са Косовом су неозбиљна“.
Преговори о нечему што је давно одлучено
Од кога у том смислу Србија очекује да добије неки компромис: од албанске стране, САД или Европске уније? Свакако се то не може очекивати од албанске стране, иако су они можда најслабија преговарачка страна у целом процесу, и на њих је најлакше извршити неки притисак, напомиње Бркић.
Прочитајте ОВДЕ шта то Приштина режира ново?
Извор: Дојче Веле
