Најновије

Грађани Србије скоро пола године раде за државу

Србији према Фискалној стратегији јавна потрошња у овој години износиће око 42 одсто БДП-а, па је и Дан пореских слобода на 42 одсто године. По овоме рецимо Србија се налази у сличној позицији као Норвешка. Међутим, ако се погледају европске земље, мања пореска оптерећења имају Румунија, Бугарска, Литванија, Ирска, Пољска, Словачка, Шпанија. 

Новац, илустрација (Фото: НБС)

С друге стране, веће пореско оптерећење имају развијене земље Белгија, Француска, остале скандинавске земље чији дан пореских слобода пада у јулу, а апсолутни лидер је Луксембург чији грађани раде до 28. септембра за државу. Економиста Љубомир Маџар указује на правилност да је проценат пореза у БДП-у већи што је развијенија земља.
 
"Као сиромашна земља ми себи не можемо дозволити велико пореско оптерећење. Када се развијемо онда ћемо моћи и да имамо већу јавну потрошњу. Она је сада превисока за наш ниво развоја и нашу привреду. Многи се позивају на Шведску како има велике порезе и социјална давања, али када је Шведска била на нашем нивоу стандарда, много су више штедели, више радили и имали мању државну потрошњу", објашњава Маџар.
 
Оно што је карактеристично за Србију је да су порези "сакривени" од грађана, па велика већина увек подржава државне програме пошто не види да их они плаћају. 
 
Михаило Гајић, програмски директор Либека објашњава да су највећи порески приходи државе, такозвани индиректни порези. Тако на пример грађани добијају нето плату и не знају колико још послодавац плаћа за порезе и доприносе. У Србији је тај порески клин око 63 одсто, односно 63 одсто просечне плате уплаћује се на име пореза на доходак и здравствених и пензијских доприноса.
 
"Када би људи добијали бруто плату, па онда сами уплаћивали порезе и доприносе видели би колико их кошта држава. Рецимо само за порез на доходак од 10 одсто, на просечну месечну плату од око 44.000 динара плати се месечно око 4.500 динара. На годишњем нивоу то је скоро 54.000 динара, више од једне просечне плате. Када би морали једном годишње да поднесу пореску пријаву и плате ову суму другачије би гледали на порезе", објашњава Гајић.
 
Слична ситуација је и са најиздашнијим порезом, ПДВ-ом. Сваки дан у продавници платимо 10 или 20 одсто пореза на оно што купимо. То стоји на рачуну, али када би сабрали сав плаћен ПДВ са рачуна у једној години добили би огроман износ. Због тога би, наводи се, требало порески систем да се помери више ка директним порезима. 

Ако сте на овом списку, добићете 40.000 динара, више ОВДЕ.

Извор: Данас

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Глумце у Србији третирају као робу:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА